Балкан експрес

БАЛКАН ЕКСПРЕС НАШИХ ДАНА

Не дешава се често да из филмског сценарија проистекне драмски текст као што је то случај са комадом “Балкан екпрес”. Због тога је важан, чак драгоцен податак да један од наших најзначајних аутора бројних сценарија за филм и телевизијске серије, као и драмских текстова, написао комад “Балкан ексрес”, који је основа новог мјузикла Позоришта на Теразијама. И који је додатно прилагођавала овом жанру Милена Деполо.

Истовремено, музичку основу као и у истоименом филму, чини музика Зорана Симјановића при чему је композитор и аутор аранжмана Александар Седлар такође написао одређене нумере као допуну музичком материјалу за потребе овог мјузикла.

Михићев комад “Балкан експрес”, окупио је познате јунаке из његове филмске приче која се дешава у окупираној Србији и Београду током Другог светског рата и борби становника да преживе, свако на свој начин. Ова прича прати групу музичара “романтичног” занимања, ситних лопова по професији, које уједињује заједничка невоља – окупаторска војска.

Михићеви ликови у овом комаду јесу људи малих домета, они ни као преваранти нису одмакли далеко у животу али је реч о јунацима и њиховој пожртвованости и осећају за правду. Додуше, на начин на који је они виде, али која није далеко од задивљујуће. И када живе на ивици закона, тим ситним лоповима који су, како ће се испоставаити, најмање непоштени у том ратном лудилу, за њих на првом месту јесу морални узуси и правила којих се придржавају и у најтежим, ратним околностима.

Један од ликова Попај, на почетку делује као набусити, понекад чак и преки јунак, чија жртва за јеврејску девојчицу тим јаче одјекује појачавајајући његову потребу за правдом и љубави према људима. Слично њему, та црнохуморна боја краси и остале јунаке ове ратне приче, Пика, Стојка, Косту и Тетку, и прелива се и према другим, неочекиваним нијансама израженим у стиховима и одређеним песмама које изводи Лили. Та нежна артисткиња принуђена да својим даром брани и себе и своје пријатеље.

Представа “Балкан експрес” дело је редитеља средње генерације Даријана Михајловића који је искористио и ставио у погон све секторе нашег позоришта у пуном обиму. Тим пре јер је реч о две равноправне поделе које сведоче о унтрашњој снази и креативном капацитету Позоришта на Теразијама.

Жељко Јовановић
Уметнички директор

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Балкан Експрес је дело Гордана Михића, подвучено музиком Зорана Симјановића – заувек запамћено по генијалном филму Бранка Балетића у коме се нашла звездана глумачка подела.
Онда смо се на подухват да поставимо Михићев мјузикл на позоришне даске, одлучили у најпопуларнијем позоришту мјузикла – Позоришту на Теразијама.
Огроман изазов. Но, кад је изазов велики, велики је и труд уложен да се створи домаћи мјузикл.

Неке реплике су толико познате, да их говоримо на пијаци, на послу и у кафани. Кад реплике уђу у народ, онда су оне део колективне свести. Црнохуморна прича о шест смешних чланова бенда које Михић окружи вихором рата, почне као комедија, уозбиљи се у трилер, а заврши се као мелодрама.

Жанровски roller coaster, невероватно изазован за редитеља и глумце.
Морали смо да дамо све од себе.
То је истина.

Како каже Шекспир – да бисте урадили велико добро, урадите и мало лошег.
Они су музичари и лопови, али баш због тога оду да однесу тетки лек – па постану хероји.

Хвала свима онима који су нам оставили ову вечну причу, да инспирише на херојске подухвате генерације које су већ дошле.

Даријан Михајловић

О ФИЛМУ

“Балкан експрес” је југословенски филм из 1983. године сценаристе Гордана Михића и редитеља Бранка Балетића, а сниман је под радним насловом ”Попај не сме да умре”. Главне улоге тумачили су Бора Тодоровић, Драган Николић, Тања Бошковић, Оливера Марковић, Велимир Бата Живојиновић, Богдан Диклић и други. И након више од четири деценије, музика Зорана Симјановића и даље је један од најпрепознатљивијих момената овог остварења.

Почетком осамдесетих, Михић је артикулисао једну од најуспелијих формула југословенског филма, а то су „мале” породичне или личне приче смештене у велике историјске догађаје. Након премијере, филм је имао велики успех код публике, па је 1989. године снимљен наставак „Балкан експрес 2“, а такође и мини тв серија „Балкан експрес”.

Када неко има импозантну каријеру као Гордан Михић, са преко педесет филмских сценарија и исто толико телевизијских остварења, тешко је издвојити било који наслов. “Балкан експрес” свакако заслужује посебно место у нашој кинематографији, и из тог разлога га је Југословенска кинотека у децембру 2016. године уврстила у сто српских играних филмова који представљају културно добро од великог значаја.