„Фантом из Опере” је роман француског писца Гастона Леруа из 1910. године који је своју највећу популарност доживео кроз бројне позоришне и филмске адаптације од којих су најпознатији истоимени неми хорор филм из 1925. године и мјузикл Ендрју Лојд Вебера 1986. године.
Роман је инспирисан историјским догађајима из доба париске опере 19. века и једним полуистинитим догађајем из тог времена који се тицао коришћења скелета бивших балетских ученика једног студија.
Прича у мјузиклу “Фантом из Опере” почиње у ноћи тријумфа оперске певачице Кристин на гала вечери поводом пензионисања старих менаџера. У то време позориштем круже гласине да у Опери живи фантом који се оглашава писмима. Ствари кулминирају када током премијерног извођења “Фауста” главна певачица остаје без гласа а велики лустер пада на сцену, чиме свима постаје јасно да је фантом ту. Прелепи сопран Кристин постаје опсесија мистериозног музичког генија.
Мјузикл “Фантом из Опере” премијерно је изведен на лондонском Вест Енду 1986. године, а на Бродвеју две године касније где важи за најдуже извођен мјузикл свих времена (преко 12 000 представа). До сада га је у свету погледало око 140 милиона људи. Изводи се на 15 светских језика у 35 земаља. Представа је освојила бројне награде међу којима и три Оливиер награде (лондонска продукција) и 7 Тони и Драма деск признања (бродвејска продукција).
ИЗМЕЂУ УМЕТНОСТИ И ЖИВОТА
Велики и важан сегмент историје модерног мјузикла припада Ендрју Лојд Вебер продукцији, тачније његовим познатим делима, од којих је Фантом из Опере можда највећи. Снага поетике овог аутора који је обележио историју мјузикла уопште, састоји се у обједињавању и довођењу у исту раван, и живот и уметност, њихово преклапање и мешање до невероватних висина.
Магија мјузикла Фантом из Опере, његова „тајна шифра”, крије се, поред осталог, у игри на великим, можда највећим висинама на које су подигнути јунаци овог комада. Људски глас нема где да оде даље, нити куда да досегне више.
Лавину невероватних, и на крају трагичних догађаја у једном позоришту, догађаја са обе стране рампе, то преплитање двеју реалности, покреће љубав главног јунака ове зачудне приче, тајанственог Фантома, према таленту младе оперске певачице и њеном анђеоском гласу. У овом мјузиклу реч је и о жртвовању, давању, преданости, зависти, вери, надању, борби са просечношћу… све то је, на крају крајева, и душом и срцем посвећено уметности. Главни јунак мјузикла Фантом из Опере јесте заправо – музика. Добијањем права извођења овог мјузикла, и то први пут у нашем делу Европе, први пут на српском језику, Позориште на Теразијама потврђује да је достигло висок, готово највиши уметнички и продукциони ниво у извођењу својих мјузикла, који ни мало не заостају за колевкама овог захтевног позоришног и уметничког жанра, Бродвеја у Њујорку и Вест Енда у Лондону.
Најзад, треба нагласити да реализацијом једног од најзахтевнијих наслова ове врсте позоришта уопште, какав је Фантом из Опере, наше позориште показује и доказује да осим врхунског ауторског тима, поседује супериорне и свом послу до максимума посвећене учеснике и извођаче. Фантом из Опере, једноставно речено, јесте у овом тренутку збир свих расположивих креативних снага Позоришта на Теразијама, огроман напор, али и бескрајна радост и задовољство за све нас који у овом посвећеном стваралачком чину учествујемо.
Жељко Јовановић, помоћник директора за уметничка питања
Фантом из опере
Премијерe: 7. и 10. октобар 2017.
Музика: Andrew Lloyd Webber
Стихови: Charles Hart
Додатни стихови: Richard Stilgoe
Текст: Richard Stilgoe & Andrew Lloyd Webber
По роману: „Le Fantome de l’Opera“ Gaston Leroux
Оригинална режија: Harold Prince
Оркестрација: David Cullen & Andrew Lloyd Webber
Оригинална продукција: Cameron Mackintosh Ltd. i The Really Useful Group Ltd.
Аранжман у сарадњи са The Really Useful Group Ltd.
Превод и препев: Слободан Обрадовић
Редитељ: Југ Радивојевић
Диригент: Весна Шоуц
Кореограф: Константин Костјуков
Сценограф: Александар Денић
Костимограф: Татјана Радишић
Лектор: Радован Кнежевић
Помоћник редитеља: Југ Ђорђевић
Улоге:
КРИСТИН Невена Ђоковић / Мирјана Недељковић
ФАНТОМ Душан Свилар / Слободан Стефановић
РАУЛ Славен Дошло
ГОСПОДИН ФИРМАН Милан Антонић
ГОСПОДИН АНДРЕ Душан Шида
КАРЛОТА Снежана Савичић Секулић
МАДАМ ЖИРИ Ивана Поповић
ПЈАНЂИ Љубомир Поповић
ГОСПОДИН РЕЈЕР Душан Каличанин
МЕГ Ива Манојловић
ГОСПОДИН ЛЕФЕВР Драган Вујић Вујке
ЖОЗЕФ БУКЕ Филип Чала
АУКЦИОНАР, ОФИЦИР Љубиша Динчић
ДОН АТИЛИО Љубиша Динчић
ПАСАРИНО Стефан Живановић
Балет: Милица Павловић Теслић, Ива Пијетловић, Ивана Дубовац, Лидија Новаковић, Милица Тодоровић, Александра Маринковић, Анастасиа Античевић, Јована Миросављевић, Лана Мигрић, Олга Црносељански, Ирина Лазић, Бранко Митровић/Игор Грабовица, Сава Видицки, Алекса Арсић, Немања Наумоски, Матеја Вићентијевић, Лука Красојевић, Миња Никодијевић, Ана Теслић, Лара Громилић, Лара Вуковић, Тара Ћирица, Милица Радовановић, Ива Костић.
Хор: Миљана Радиновић, Сара Ристић, Катарина Калмар, Миња Петровић, Марија Чупоски, Биљана Пековић, Милена Моравчевић, Бојана Рачић, Нина Мијалковић, Стефан Живановић, Филип Чала, Марко Богданић, Алекса Станиловић, Данијел Јанковић, Немања Николић, Иља Фролов, Филип Савић, Александар Новаковић.
Оркестар: Катарина Ковачевски / Јелена Димитријевић (концертмајстор), Марија Ристић, Борис Матејић, Јована Мијин, Боривоје Спасојевић, Ана Тадић, Јана Чокић, Невена Паунић, Марта Петровић, Маша Јовановић, Александар Јовановић, Даниела Станковић, Павле Ракочевић, Дејан Стојадиновић, Нина Брајковић, Јована Томовић, Јелена Шаренац, Биљана Беара, Горан Маринковић, Иван Ранковић, Горан Стојановић, Игор Лазић, Вукашин Вељковић, Катарина Поповић, Владимир Мандић, Зоран Ковачевски, Младен Лукић, Михајло Богосављевић, Урош Ранковић, Душан Дакић, Мери Бојић Радојичић, Ивана Павловић, Татјана Радуновић, Јована Бјеле, Никола Ђокић, Милош Бранисављевић.
Организатор: Јована Шулеић; Инспицијент: Јелена Николић, Марина Стефановић; Суфлер: Горан Томић
Асистент кореографа: Снежана Заблаћански; Асистент сценографа: Данило Млађеновић; Асистенти костимографа: Ања Кукољ, Катарина Степановић; Корепетитор драме и солиста: Хрвоје Ивовић, Весна Шоуц, Ненад Ивовић, Душан Дакић; Корепетитор хора: Весна Шоуц, Татјана Николић; Корепетитор балета: Татјана Радуновић, Дина Милетић; Вокални педагог: Слободан Станковић; Музички сарадници: Мирко Јеремић, Ана Миљојковић
Фотографије: Марко Кажић, Далибор Тонковић, Јово Марјановић, Владимир Опсеница; Дизајн промо материјала: Маријана Томашевић, Милена Вучковић
Техника: Помоћник директора за сценско техничке послове: Марко Вусић; Организатор опреме: Бојан Илић; Дизајн светла: Момчило Жиропађа; Светло: Бојан Јовановић, Никола Ђурић, Небојша Сиљановић, Небојша Илић, Душан Зорић, Зоран Ђурић; Дизајн тона: Зоран Мандић; Тон: Ненад Арнаут, Павле Морача; Оператери сценске механике: Зоран Благојевић, Александар Шестовић; Мајстор сцене: Живорад Чубрило; Декоратери: Горан Илић, Милош Богдановић, Стефан Пахор; Реквизита: Предраг Стевановић, Зоран Линц, Бојан Љиљак, Иван Маринковић; Шминка: Маја Арсић, Јелена Смиљанић, Маја Николић, Александра Павличевић, Розалија Танасијевић, Софија Костић; Шеф костима: Снежана Симић; Кројачица: Трајанка Илић; Гардероба: Љиљана Спасић, Гордана Живковић, Весна Шишковић, Мирјана Ђурђевић, Тамара Крњевић, Дуња Стоилковић; Специјални сценски ефекти: Милан Алавања, Мирослав Вучковић, Небојша Симић; Специјални ефекти: Давид Кузмановић; Набављач: Миленко Остојић; Транспорт: Дарко Лончар; Реквизитер оркестра: Милан Савић.
Техничка продукција: Позориште на Теразијама
Сезона 2017/18. 284. премијера
Трајање представе: 2 часа и 30 минута (са паузом)