Познати српски глумац и некадашњи управник Позоришта на Теразијама Војислав Воја Мирић преминуо је у Београду 23. априла 2019. године у 86. години.

Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и врло млад ушао у ансамбл Београдског драмског позоришта средином педесетих година, када је тај театар носио репертоар главног града.

После неколико сјајних улога на филму, међу којима се издвајала улога студента Ненада у љубавној причи „Чудна девојка“ са Шпелом Розин (режија Јован Живановић, 1962.) био је међу првима који су остварили статус слободног филмског глумца и заједно са Велимиром Батом Живојиновићем основао Удружење филмских глумаца. Захваљујући успону српског филма и огромној популарности домаћег екрана шездесетих година прошлог века, ступио је у нашу културу као самостална и интегрална уметничка појава и то остао до данашњег дана. Био је један од оснивача Сервиса за организовање производње, промета филмова Филмских радних заједница – ФРЗ – Центар ФРЗ или Центар филм Београд, затим међу оснивачима Југословенског глумачког удружења, омладинског центра на Тјентишту, синдиката самосталних филмских радника а и међу оснивачима је и Глумачких сусрета у Нишу.

Међу десетинама филмских улога Воје Мирића издвајају се улоге у филмовима „Службени положај“ Фадила Хаџића (Сребрна арена за глуму у Пули, 1964.) и „Дервиш и смрт“ Здравка Велимировића (Гран-при у Нишу, 1974. – његов незаборавни Ахмет Нурудин стоји и данас као образац антологијске улоге у савременом филму и спада међу трајне доприносе уметности екрана), као што су то и улоге у филмовима „Три“ Саше Петровића (1965), „Немирни“ Кокана Ракоњца (1967), „Брат доктора Хомера“ Жике Митровића (1968), „Валтер брани Сарајево“ (1972), „Отписани“ (1974) и друге.