Грк Зорба

Грк Зорба 2017-09-19T21:04:39+00:00

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Драматизација романа Никоса Казанцакиса чији је наслов „Доживљаји Грка Зорбе“ коју је урадио Предраг Перишић, довољна је инспирација и убедљив повод за сценску анализу ове приче. Има, међутим, нечег необичног у личности тог јунака који није ситни преверант, играч на малом простору или неко ко вреба прилику да се окористи. Зорба је јунак широког потеза, он у себи мири необуздану природу пустолова и некога ко може упловити у мирну луку, он је уметик живота који је у стању да, када га понесе емоција, и себе изненади. У нашој причи Зорба јесте необичан јунак али је нетипичан и због тога што поред њега и те како има места за остале.

Шта више он без њих ње могућ.

Зорбин сапутник Џејсон (Јасон), слично свом имењаку из давних дана, има ту срећу да му у потрази за златним руном у том немогућем подухвату друштво прави Зорба, баш као што Беатрис може рачунати на Зорбину великодушност и умрети срећна.

Сви они: и лепа удовица Марија, брижни Кирос и благородни Ангел, али и несрећно заљубљени Ставрос, острвљани и монаси, сви заједно творе један изоловани простор у коме владају необични закони и обичаји који су вероватано настали мешањем врелог медитеранског сунца, усамљености и жеље за светом која се можда може остварити песмом и игром. На пустој плажи.

Михаило Вукобратовић

ВРТЛОГ ЗВАНИ ЗОРБА

С обзиром на искуства током припрема и нарочито имајући у виду уметнички домет остварен са представом „Глорија“, Позориште на Терзијама и у овој сезони поново сарађује са Будва Град театром у реализацији нове представе „Грк Зорба“. Будванска премијера је одржана 29. јула 2011. године, а београдском премијером 6. октобра отварамо нову 2011/12 сезону.

„Грк Зорба“ је заснован на драматуршком предлошку Предрага Перишића рађеном према роману Никоса Казанцакиса посвећеном необичном јунаку Зорби, бурном животу овог пустолова који на свој начин трага за смислом живота.

У вртлогу званом Зорба нашао се пре свих један млади Енглез Џејсон који у постојбини својих предака намерава да оживи угашени породични рудник и пробуди своју усахлу инспирацију писца не слутећи да ће у тој затвореној средини, истина уз папрену цену, пронаћи слободу.

Сценска интерпретација ове необичне, опоре приче о људима у затвореној средини, омеђених многим узусима који диктирају њихове животе, завршава се Зорбиним и Џејсоновим катарзичним плесом на пустој плажи који не остваља никакву дилему о цени слободе.

Представа „Грк Зорба“, рађена је у складу са достигнутим извођачким дометима и креативним способностима свих ансамбала Позоришта на Теразијама које, наравно, увек настоји да прошири као и високим продукцијским стандардом које ово позориште негује.

Жељко Јовановић

О ДРАМАТИЗАЦИЈИ

По роману „Необични доживљаји Алексиса Зорбаса“ Никоса Казанцакиса (1883-1957) написаном 1946. године, грчки редитељ Мајкл Какојанис снимио је 1964. године филм под називом „Грк Зорба“ у америчко-грчкој продукцији. Главне улоге у филму тумачили су Ентони Квин, Алан Бејтс, Ирена Папас и Лила Кедрова. Музику је компоноваио Микис Теодоракис. Филм је постигао изузетан успех и награђен је те године са три Оскара. Посебно је остала запажена музика Теодоракиса који је тим филмом промовисао традиционалну грчку музику односно фолклорну игру названу „сиртаки“ која после тога постаје веома популарна и радо слушана у свету.

Ово литерарно ремек-дело Казанцакиса пружа добру основу за адаптацију и драматизацију и то пре свега за музичко позориште. Поред занимљивог заплета, где се сударају старо, патријалхално, и модерно, имамо необичне ликове и популарну грчку музику.

Сам драмски заплет подсећа на античке трагедије, где ликови испаштају и бивају кажњени вољом Богова. Млади Енглез грчког порекла Џејсон, неостварени писац есеја, враћа се у Грчку да преузме управљање старим рудником који је његово породично наследство. Током путовања он среће необичну личност по имену Алексис Зорбас са којим успоставља пријатељство. Зорба се нуди да му буде водич и помаже током боравка у Грчкој.
Два човека су потпуно различита. Џејсон је класично васпитан у традиционалном енглеском конзервативном духу, свој поглед на свет црпе из литературе и без икаквог је животног искуства. Зорба воли да пије, пева и игра, заводи жене, али на један искрен и шармантан начин. Иако се на први поглед чини да нема никаквог образовања, његов начин размишљања је пун животне мудрости и личног искуства. Они постају пријатељи и сарадници у жељи да обнове стари рудник који је, међутим, сасвим урушен и неупотребљив. Али управо у поразима Зорба налази снагу за нове подухвате. Предлаже конструкцију велике успињаче за транспорт стабала из шуме.

Пријатељство ова два човека, једног на почетку и једног на крају животног пута, њихово заједничко путовање, заједнички порази чине универзалну параболу о пријатељству и нади да из сваког пораза човек може да изађе јачи уколико има потпору драгих и оданих бића.

У роману Казанцакиса веома су занимљиви и ликови две удовице, једне старе и једне младе, мадам Беатрис и Марије. Мадам Беатрис је слика једног прохујалог времена и њено размишљање је непрекидно између сна и реалности. Веома је тешко установити која прича је ту истинита а која је плод њене маште. Управо такав начин третирања лика ствара могућност за веома занимљиву и сложену глумачку интерпретацију и није чудно да је Лила Кедрова за тумачење лика мадам Хортенз у филму добила Оскара за споредну женску улогу.

Лик младе удовице Марије је такође веома драмски занимљив јер одсликава традиционално, патријалхално друштвено уређење које је тада владало у Грчкој, а и данас влада у многом деловима света, па и код нас. Овај лик постаје нека врста трагичне античке јунакиње која страда без своје кривице, вољом Богова, односно неразумевањем средине у којој живи.

Однос према животу и начин размишљања сваког од ових ликова чине и тема коју Казанцакис обрађује у свом роману су универзалне метафоре о животу и смрти, љубави и мржњи, срећи и несрећи, пријатељству. То су и основне теме којима се бави позоришна адаптација и драматизација овог литерарног дела.

Предраг Перишић

ГРК ЗОРБА

Мјузикл

Према мотивима романа Никоса Казанцакиса “Живот и времена Алексиса Зорбаса”

Мјузикл у режији Михаила Вукобратовића

Премијера:
29. јул 2011. Свети Стефан
06. октобар 2011. Београд

Драматизација: ПРЕДРАГ ПЕРИШИЋ
Драматург: СЛОБОДАН ОБРАДОВИЋ
Адаптација и режија: МИХАИЛО ВУКОБРАТОВИЋ
Аранжер: ВОЈКАН БОРИСАВЉЕВИЋ
Диригент: АЛЕКСАНДАР СЕДЛАР/МИЛАН НЕДЕЉКОВИЋ
Костимограф: ЕМИЛИЈА КОВАЧЕВИЋ
Кореограф: СНЕЖАНА ЗАБЛАЋАНСКИ
Уметнички сарадник: ЖЕЉКО ЈОВАНОВИЋ
Сценограф: МАГДАЛЕНА ВЛАЈИЋ
Лектор: ДР ЉИЉАНА МРКИЋ ПОПОВИЋ
Асистент костимографа: ТАЊА МАЦУРА

УЛОГЕ:
АЛЕКСИС ЗОРБА – Десимир Станојевић
ЏЕЈСОН – Слободан Стефановић
МАДАМ БЕАТРИС – Љиљана Стјепановић
МАРИЈА – Кристина Савић
КИРОС – Владан Савић
СТАВРОС – Данијел Корша
АНГЕЛ – Милан Антонић/Славен Дошло
ЛОЛА – Ана Кораћ/Весна Шашић
ЕЛЕНА – Марина Алексић

Улогу Марије је премијерно играла Јелена Јовичић.

БАЛЕТ:

Даница Араповић, Барбара Милованов, Тамара Афанасијев, Ирена Шаровић, Славица Стојановић, Долорес Магделинић, Милан Громилић/Ђорђе Макаревић, Небојша Громилић, Милош Митић, Игор Наумоски, Игор Грабовица, Немања Наумоски

ХОР:
Јелена Мит, Зорица Бошковић, Мирјана Стојановић, Биљана Пековић, Бојана Рачић, Татјана Матејић, Милена Моравчевић, Татјана Николић, Мирослав Марковић, Воја Орлић, Марко Богданић, Бојан Гавриловић, Јован Николић, Љубиша Динчић, Душан Шида, Александар Новаковић

ОРКЕСТАР:
Зоран Ковачевски, Влада Мандић, Михајло Богосављевић, Младен Лукић, Иван Ранковић, Ана Рајковић, Александар Милетић, Урош Ранковић, Татјана Радуновић/ Ивана Павловић, Никола Ђокић/ Желимир Васић, Властимир Благојевић, Дејан Стојадиновић, Милан Китановић и Небојша Станић.

Корепетитор хора: Татјана Николић
Организатор: Мирјана Заложник
Инспицијент: Јелена Николић
Суфлер: Горан Младеновић
Асистент редитеља: Теа Пухарић
Асистент организатора: Ања Нинковић и Јована Савин
Фотографије: Далибор Тонковић