Grk Zorba

Grk Zorba 2017-09-19T21:04:39+00:00

REČ REDITELJA

Dramatizacija romana Nikosa Kazancakisa čiji je naslov „Doživljaji Grka Zorbe“ koju je uradio Predrag Perišić, dovoljna je inspiracija i ubedljiv povod za scensku analizu ove priče. Ima, međutim, nečeg neobičnog u ličnosti tog junaka koji nije sitni preverant, igrač na malom prostoru ili neko ko vreba priliku da se okoristi. Zorba je junak širokog poteza, on u sebi miri neobuzdanu prirodu pustolova i nekoga ko može uploviti u mirnu luku, on je umetik života koji je u stanju da, kada ga ponese emocija, i sebe iznenadi. U našoj priči Zorba jeste neobičan junak ali je netipičan i zbog toga što pored njega i te kako ima mesta za ostale.

Šta više on bez njih nje moguć.

Zorbin saputnik Džejson (Jason), slično svom imenjaku iz davnih dana, ima tu sreću da mu u potrazi za zlatnim runom u tom nemogućem poduhvatu društvo pravi Zorba, baš kao što Beatris može računati na Zorbinu velikodušnost i umreti srećna.

Svi oni: i lepa udovica Marija, brižni Kiros i blagorodni Angel, ali i nesrećno zaljubljeni Stavros, ostrvljani i monasi, svi zajedno tvore jedan izolovani prostor u kome vladaju neobični zakoni i običaji koji su verovatano nastali mešanjem vrelog mediteranskog sunca, usamljenosti i želje za svetom koja se možda može ostvariti pesmom i igrom. Na pustoj plaži.

Mihailo Vukobratović

VRTLOG ZVANI ZORBA

S obzirom na iskustva tokom priprema i naročito imajući u vidu umetnički domet ostvaren sa predstavom „Glorija“, Pozorište na Terzijama i u ovoj sezoni ponovo sarađuje sa Budva Grad teatrom u realizaciji nove predstave „Grk Zorba“. Budvanska premijera je održana 29. jula 2011. godine, a beogradskom premijerom 6. oktobra otvaramo novu 2011/12 sezonu.

„Grk Zorba“ je zasnovan na dramaturškom predlošku Predraga Perišića rađenom prema romanu Nikosa Kazancakisa posvećenom neobičnom junaku Zorbi, burnom životu ovog pustolova koji na svoj način traga za smislom života.

U vrtlogu zvanom Zorba našao se pre svih jedan mladi Englez Džejson koji u postojbini svojih predaka namerava da oživi ugašeni porodični rudnik i probudi svoju usahlu inspiraciju pisca ne sluteći da će u toj zatvorenoj sredini, istina uz paprenu cenu, pronaći slobodu.

Scenska interpretacija ove neobične, opore priče o ljudima u zatvorenoj sredini, omeđenih mnogim uzusima koji diktiraju njihove živote, završava se Zorbinim i Džejsonovim katarzičnim plesom na pustoj plaži koji ne ostvalja nikakvu dilemu o ceni slobode.

Predstava „Grk Zorba“, rađena je u skladu sa dostignutim izvođačkim dometima i kreativnim sposobnostima svih ansambala Pozorišta na Terazijama koje, naravno, uvek nastoji da proširi kao i visokim produkcijskim standardom koje ovo pozorište neguje.

Željko Jovanović

O DRAMATIZACIJI

Po romanu „Neobični doživljaji Aleksisa Zorbasa“ Nikosa Kazancakisa (1883-1957) napisanom 1946. godine, grčki reditelj Majkl Kakojanis snimio je 1964. godine film pod nazivom „Grk Zorba“ u američko-grčkoj produkciji. Glavne uloge u filmu tumačili su Entoni Kvin, Alan Bejts, Irena Papas i Lila Kedrova. Muziku je komponovaio Mikis Teodorakis. Film je postigao izuzetan uspeh i nagrađen je te godine sa tri Oskara. Posebno je ostala zapažena muzika Teodorakisa koji je tim filmom promovisao tradicionalnu grčku muziku odnosno folklornu igru nazvanu „sirtaki“ koja posle toga postaje veoma popularna i rado slušana u svetu.

Ovo literarno remek-delo Kazancakisa pruža dobru osnovu za adaptaciju i dramatizaciju i to pre svega za muzičko pozorište. Pored zanimljivog zapleta, gde se sudaraju staro, patrijalhalno, i moderno, imamo neobične likove i popularnu grčku muziku.

Sam dramski zaplet podseća na antičke tragedije, gde likovi ispaštaju i bivaju kažnjeni voljom Bogova. Mladi Englez grčkog porekla Džejson, neostvareni pisac eseja, vraća se u Grčku da preuzme upravljanje starim rudnikom koji je njegovo porodično nasledstvo. Tokom putovanja on sreće neobičnu ličnost po imenu Aleksis Zorbas sa kojim uspostavlja prijateljstvo. Zorba se nudi da mu bude vodič i pomaže tokom boravka u Grčkoj.
Dva čoveka su potpuno različita. Džejson je klasično vaspitan u tradicionalnom engleskom konzervativnom duhu, svoj pogled na svet crpe iz literature i bez ikakvog je životnog iskustva. Zorba voli da pije, peva i igra, zavodi žene, ali na jedan iskren i šarmantan način. Iako se na prvi pogled čini da nema nikakvog obrazovanja, njegov način razmišljanja je pun životne mudrosti i ličnog iskustva. Oni postaju prijatelji i saradnici u želji da obnove stari rudnik koji je, međutim, sasvim urušen i neupotrebljiv. Ali upravo u porazima Zorba nalazi snagu za nove poduhvate. Predlaže konstrukciju velike uspinjače za transport stabala iz šume.

Prijateljstvo ova dva čoveka, jednog na početku i jednog na kraju životnog puta, njihovo zajedničko putovanje, zajednički porazi čine univerzalnu parabolu o prijateljstvu i nadi da iz svakog poraza čovek može da izađe jači ukoliko ima potporu dragih i odanih bića.

U romanu Kazancakisa veoma su zanimljivi i likovi dve udovice, jedne stare i jedne mlade, madam Beatris i Marije. Madam Beatris je slika jednog prohujalog vremena i njeno razmišljanje je neprekidno između sna i realnosti. Veoma je teško ustanoviti koja priča je tu istinita a koja je plod njene mašte. Upravo takav način tretiranja lika stvara mogućnost za veoma zanimljivu i složenu glumačku interpretaciju i nije čudno da je Lila Kedrova za tumačenje lika madam Hortenz u filmu dobila Oskara za sporednu žensku ulogu.

Lik mlade udovice Marije je takođe veoma dramski zanimljiv jer odslikava tradicionalno, patrijalhalno društveno uređenje koje je tada vladalo u Grčkoj, a i danas vlada u mnogom delovima sveta, pa i kod nas. Ovaj lik postaje neka vrsta tragične antičke junakinje koja strada bez svoje krivice, voljom Bogova, odnosno nerazumevanjem sredine u kojoj živi.

Odnos prema životu i način razmišljanja svakog od ovih likova čine i tema koju Kazancakis obrađuje u svom romanu su univerzalne metafore o životu i smrti, ljubavi i mržnji, sreći i nesreći, prijateljstvu. To su i osnovne teme kojima se bavi pozorišna adaptacija i dramatizacija ovog literarnog dela.

Predrag Perišić

GRK ZORBA

Mjuzikl

Prema motivima romana Nikosa Kazancakisa “Život i vremena Aleksisa Zorbasa”

Mjuzikl u režiji Mihaila Vukobratovića

Premijera:
29. jul 2011. Sveti Stefan
06. oktobar 2011. Beograd

Dramatizacija: PREDRAG PERIŠIĆ
Dramaturg: SLOBODAN OBRADOVIĆ
Adaptacija i režija: MIHAILO VUKOBRATOVIĆ
Aranžer: VOJKAN BORISAVLJEVIĆ
Dirigent: ALEKSANDAR SEDLAR/MILAN NEDELJKOVIĆ
Kostimograf: EMILIJA KOVAČEVIĆ
Koreograf: SNEŽANA ZABLAĆANSKI
Umetnički saradnik: ŽELJKO JOVANOVIĆ
Scenograf: MAGDALENA VLAJIĆ
Lektor: DR LJILJANA MRKIĆ POPOVIĆ
Asistent kostimografa: TANJA MACURA

ULOGE:
ALEKSIS ZORBA – Desimir Stanojević
DŽEJSON – Slobodan Stefanović
MADAM BEATRIS – Ljiljana Stjepanović
MARIJA – Kristina Savić
KIROS – Vladan Savić
STAVROS – Danijel Korša
ANGEL – Milan Antonić/Slaven Došlo
LOLA – Ana Korać/Vesna Šašić
ELENA – Marina Aleksić

Ulogu Marije je premijerno igrala Jelena Jovičić.

BALET:

Danica Arapović, Barbara Milovanov, Tamara Afanasijev, Irena Šarović, Slavica Stojanović, Dolores Magdelinić, Milan Gromilić/Đorđe Makarević, Nebojša Gromilić, Miloš Mitić, Igor Naumoski, Igor Grabovica, Nemanja Naumoski

HOR:
Jelena Mit, Zorica Bošković, Mirjana Stojanović, Biljana Peković, Bojana Račić, Tatjana Matejić, Milena Moravčević, Tatjana Nikolić, Miroslav Marković, Voja Orlić, Marko Bogdanić, Bojan Gavrilović, Jovan Nikolić, Ljubiša Dinčić, Dušan Šida, Aleksandar Novaković

ORKESTAR:
Zoran Kovačevski, Vlada Mandić, Mihajlo Bogosavljević, Mladen Lukić, Ivan Ranković, Ana Rajković, Aleksandar Miletić, Uroš Ranković, Tatjana Radunović/ Ivana Pavlović, Nikola Đokić/ Želimir Vasić, Vlastimir Blagojević, Dejan Stojadinović, Milan Kitanović i Nebojša Stanić.

Korepetitor hora: Tatjana Nikolić
Organizator: Mirjana Založnik
Inspicijent: Jelena Nikolić
Sufler: Goran Mladenović
Asistent reditelja: Tea Puharić
Asistent organizatora: Anja Ninković i Jovana Savin
Fotografije: Dalibor Tonković