Цигани лете у небо

//Цигани лете у небо
Цигани лете у небо 2017-09-19T21:04:23+00:00

ГОРКИ И ЊЕГОВИ ЦИГАНИ

Младић који се звао Алексеј Максимовић Пјешков син сиромашног радника,сироче које је рано остало без оца, лађар, кувар, певач, скитница и самоук – имао је двадесет и четири године када је доспео у тамницу. Било је то 1892.године. Узевши тада псеудоним под којим га познаје светска литература, Максим Горки у тамници пише своју прву приповетку: Макар Чудра. Иако прва, ова приповетка која је “зрело штиво” и са занатске, и са тематске и са уметничке стране – послужиће много деценија касније, као основ за филм и мјузикл Цигани лете у небо. Приповетка је класичан образац “дупле експозиције”. Макар Чудра, Циганин, прича на обали мора, под ветром и таласима, о свом циганском сабрату Лојку Зобару и његовој љубави према лепој Циганки Ради. Макар Чудра је тема за себе, писац га скицира као профил снажне личности, тако да би и он сам могао да буде тема једне приче. Горки даје Макару улогу приповедача да би испричао зачудну историју једне љубави. Та историја је занимљив фабулативни рам за широку слику коју писац и његов јунак сликају пред читаоцем. Написана у Тифлису, у стану политичког изгананика Каљужног, објављена у двевном листу “Кавказ”, она стоји – хронолошки и уметнички – на челу свих изабраних и сабраних дела Максима Горког. Горкијеви Цигани носе у себи елементе романтичарских легенди које, међутим,приповедају пучки приповедачи.Њих аутор среће крај черги, у степама, за време лутања бескрајним просторима своје домовине Русије. У тим се новелама, затим, појављују и ликови скитница – “босјака”, у којима Горки открива високељудске квалитете, специфичну животну филозофију, често изражену у бројним афоризмима и сентенцама. Његови јунаци лишени су друштвених догми и лако прекорачују норме друштвеног понашања, управо зато што не зависе судбински од материјалних добара. Једном речју – они су слободни. Због таквих особина његових новела, Горког су у прво време сматрали представником руског модернизма, док се у вези са његовим ликовима најчешће спомињало Ничеово име. Најзад, несумљиво је једно: новелистички ликови Горког- Макар Чудра и старица Изергил, Лојко Зобар и прелепа Циганка Рада – јесу поносни, смели и снажни људи који су супростављени понизним, ропским и слабим. Такви ликови, такви људи и такви Цигани, само и могу “да лете у небо”. Земља је за њих претесна.

ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО

Мјузикл у режији Владимира Лазића

Музика: Јевгениј Дога
Адаптација: Ивана Димић
Кореограф: Крунослав Симић
Сценограф: Герослав Зарић
Костимограф: Снежана Шимић
Диригент: Александар Седлар
Фотограф: Милош Кодемо / Далибор Тонковић

Најлепше руске песме уз незаборавну кореографију Крунослава Симића у љубавној причи циганке и крадљивца коња…

Премијера: 17.04.2004.

УЛОГЕ:
Изергил – Љиљана Стјепановић
Рада – Милена Васић
Лојко – Зобар Иван Босиљчић
Талимон – Драган Вујић/ Милан Тубић
Бубуља – Никола Булатовић
Далибог – Милан Антонић
Макар Чудра – Душко Радовић
Њемчо Нур – Жарко Степанов
Данило – Веселин Стијовић
Отац Зобар – Десимир Станојевић
Силађи – Бранко Ђурић
Нонка – Весна Паштровић
Светлана – Душица Новаковић
Верочка – Снежана Јеремић
Русалина – Ана Кораћ
Јулишка – Барбара Милованов
Буча – Мирољуб Турајлија
Поручник – Милан Милосављевић
Проперциум, Швоб – Марко Николић мл.
Балинт – Владан Савић
Председник општине – Александар Дунић
Жена председника општине – Ана Симић
Пандур – Горан Букилић
Иштван – Бојан Гавриловић
Балинтова жена – Јелена Мит
Суђаје: Свјетлана Кнежевић, Ана Здравковић, Валентина Павличић

Ансамбл:
Солисти хора:Марчела Лукић, Мирјана Јовановић
Солисти балета:, Даница Араповић, Милан Громилић
Елена Громилић, Милица Павловић, Тамара Иванчић, Тамара Афанасијев, Катарина Громилић, Нина Булајић, Јелена Вуковић, Ива Пјетловић, Славица Стојановић, Долорес Магделинић, Лидија Новаковић, Милан Громилић, Небојша Громилић, Ђорђе Макаревић, Игор Наумоски, Немања Наумоски, Милош Митић, Игор Грабовица, Љуба Мандић,
Учествује хор, балет и оркестар Позоришта на Теразијама

Инспицијент: Горан Томић
Суфлер: Светозар Удовички

Улогу Раде играла је и Ивана Кнежевић.

Галерија