„Фантом из Опере” је роман француског писца Гастона Леруа из 1910. године који је своју највећу популарност доживео кроз бројне позоришне и филмске адаптације од којих су најпознатији истоимени неми хорор филм из 1925. године и мјузикл Ендрју Лојд Вебера 1986. године.

Роман је инспирисан историјским догађајима из доба париске опере 19. века и једним полуистинитим догађајем из тог времена који се тицао коришћења скелета бивших балетских ученика једног студија.

Прича у мјузиклу “Фантом из Опере” почиње у ноћи тријумфа оперске певачице Кристин на гала вечери поводом пензионисања старих менаџера. У то време позориштем круже гласине да у Опери живи фантом који се оглашава писмима. Ствари кулминирају када током премијерног извођења “Фауста” главна певачица остаје без гласа а велики лустер пада на сцену, чиме свима постаје јасно да је фантом ту. Прелепи сопран Кристин постаје опсесија мистериозног музичког генија.

Мјузикл “Фантом из Опере” премијерно је изведен на лондонском Вест Енду 1986. године, а на Бродвеју две године касније где важи за најдуже извођен мјузикл свих времена (преко 12 000 представа). До сада га је у свету погледало око 140 милиона људи. Изводи се на 15 светских језика у 35 земаља. Представа је освојила бројне награде међу којима и три Оливиер награде (лондонска продукција) и 7 Тони и Драма деск признања (бродвејска продукција).

ИЗМЕЂУ УМЕТНОСТИ И ЖИВОТА

Велики и важан сегмент историје модерног мјузикла припада Ендрју Лојд Вебер продукцији, тачније његовим познатим делима, од којих је Фантом из Опере можда највећи. Снага поетике овог аутора који је обележио историју мјузикла уопште, састоји се у обједињавању и довођењу у исту раван, и живот и уметност, њихово преклапање и мешање до невероватних висина.

Магија мјузикла Фантом из Опере, његова „тајна шифра”, крије се, поред осталог, у игри на великим, можда највећим висинама на које су подигнути јунаци овог комада. Људски глас нема где да оде даље, нити куда да досегне више.

Лавину невероватних, и на крају трагичних догађаја у једном позоришту, догађаја са обе стране рампе, то преплитање двеју реалности, покреће љубав главног јунака ове зачудне приче, тајанственог Фантома, према таленту младе оперске певачице и њеном анђеоском гласу. У овом мјузиклу реч је и о жртвовању, давању, преданости, зависти, вери, надању, борби са просечношћу… све то је, на крају крајева, и душом и срцем посвећено уметности. Главни јунак мјузикла Фантом из Опере јесте  заправо – музика. Добијањем права извођења овог мјузикла, и то први пут у нашем делу Европе, први пут на српском језику, Позориште на Теразијама потврђује да је достигло висок, готово највиши уметнички и продукциони ниво у извођењу својих мјузикла, који ни мало не заостају за колевкама овог захтевног позоришног и уметничког жанра, Бродвеја у Њујорку и Вест Енда у Лондону.

Најзад, треба нагласити да реализацијом једног од најзахтевнијих наслова ове врсте позоришта уопште, какав је Фантом из Опере, наше позориште показује и доказује да осим врхунског ауторског тима, поседује супериорне и свом послу до максимума посвећене учеснике и извођаче. Фантом из Опере, једноставно речено, јесте у овом тренутку збир свих расположивих креативних снага Позоришта на Теразијама, огроман напор, али и бескрајна радост и задовољство за све нас који у овом посвећеном стваралачком чину учествујемо.

Жељко Јовановић

Директор уметничког сектора Позоришта на Теразијама

Галерија

ФАНТОМ ИЗ ОПЕРЕ

Мјузикл

Премијера: 7. октобар 2017.
Премијера друге поделе: 10. октобар 2017.

Музика: Andrew Lloyd Webber
Стихови: Charles Hart
Додатни стихови: Richard Stilgoe
Текст: Richard Stilgoe & Andrew Lloyd Webber
По роману: „Le Fantome de l’Opera“ Gaston Leroux

Оригинална режија: Harold Prince
Оркестрација: David Cullen & Andrew Lloyd Webber
Оригинална продукција: Cameron Mackintosh Ltd. i The Really Useful Group Ltd.
Аранжман у сарадњи са The Really Useful Group Ltd.

Режија: Југ Радивојевић
Превод и препев: Слободан Обрадовић
Диригент: Весна Шоуц
Кореограф: Константин Костјуков
Сценограф: Александар Денић
Костимограф: Татјана Радишић
Лектор: Радован Кнежевић

УЛОГЕ:
КРИСТИН: Марта Хаџиманов/ Мирјана Недељковић/ Мина Глигорић/ Невена Ђоковић
ФАНТОМ: Слободан Стефановић/Душан Свилар
РАУЛ: Славен Дошло/Арсеније Тубић
ГОСПОДИН ФИРМАН: Милан Антонић
ГОСПОДИН АНДРЕ: Душан Шида
КАРЛОТА: Снежана Савичић Секулић/Ангела Касиани
МАДАМ ЖИРИ: Ивана Поповић/Ивана Кнежевић
ПЈАНЂИ: Љубомир Поповић
ГОСПОДИН РЕЈЕР: Душан Каличанин
МЕГ: Ива Манојловић
ГОСПОДИН ЛЕФЕВР: Драган Вујић Вујке
ЖОЗЕФ БУКЕ: Филип Чала
АУКЦИОНАР, ОФИЦИР: Љубиша Динчић
ДОН АТИЛИО: Љубиша Динчић
ПАСАРИНО: Стефан Живановић

Балет: Милица Павловић, Јелена Вуковић, Ива Пјетловић,Лидија Новаковић, Ивана Дубовац, Јована Миросављевић, Милица Тодоровић, Лана Мигрић, Александра Маринковић, Немања Наумоски, Небојша Громилић/Игор Грабовица, Сава Видицки, Стефан Ћалдовић, Бранко Митровић.

Хор: Биљана Пековић, Милена Моравчевић, Бојана Симеон, Миљана Радиновић, Сара Ристић, Нина Мијалковић, Катарина Димитријевић, Марко Богданић, Стефан Живановић, Немања Николић, Бојан Гавриловић, Александар Новаковић, Филип Чала.

Оркестар: Ивана Ћетковић/Катарина Ковачевски (концертмајстор), Марија Ристић, Борис Матејић, Мирослав Лазић, Боривоје Спасојевић, Ана Тадић, Драгомир Маринковић, Јелена Лунг, Катарина Касаткин, Даниела Станковић, Синиша Јовановић, Дејан Стојадиновић, Ана Краус, Јована Лазић, Иван Ранковић, Горан Стојановић, Војислав Јоцић/Горан Маринковић, Нина Брајковић, Владимир Мандић, Зоран Ковачевски, Младен Лукић, Михајло Богосављевић, Игор Лазић, Кристина Нађ, Синиша Рокнић, Јована Бјеле, Желимир Васић, Урош Ранковић, Ивана Павловић/Хрвоје Ивовић, Мери Радојичић Бојић.

Помоћник редитеља: Југ Ђорђевић, Асистент кореографа: Снежана Заблаћански, Асистент сценографа: Данило Млађеновић, Асистенти костимографа: Ања Кукољ, Катарина Степановић, Корепетитор драме и солиста: Хрвоје Ивовић, Весна Шоуц, Ненад Ивовић, Корепетитор балета: Татјана Радуновић, Корепетитор хора: Весна Шоуц, Татјана Николић, Вокални педагог: Слободан Станковић, Музички сарадници: Мирко Јеремић, Ана Миљојковић, Продуцент: Александра Делић, Организатор: Јована Шулеић, Инспицијент: Јелена Николић, Суфлер: Горан Томић, Фотографије: Марко Кажић, Владимир Опсеница, Дизајн промо материјала: Маријана Томашевић

Техника: Помоћник директора за сценско-техничке послове: Драган Лазић; Секретар технике: Осман Ајрулоски; Дизајн светла: Момчило Жиропађа; Светло: Златко Шакотић, Зоран Ђурић, Небојша Сиљановић, Небојша Илић, Бојан Јовановић; Дизајн тона: Бранислав Митић, Зоран Мандић, Зоран Ђуроски; Тон: Ненад Арнаут, Никола Илић; Оператери сценске механике: Зоран Благојевић, Радомир Видосављевић; Мајстор сцене: Милош Богдановић; Декоратери: Зоран Гачић, Живорад Чубрило, Горан Илић, Пахор Стефан, Иван Мирковић, Милован Колашинац; Реквизита: Предраг Стевановић, Предраг Богојевић, Миле Граховац, Зоран Линц; Шминка: Снежана Мартинов, Маја Арсић, Александра Павличевић, Николета Чалић, Бојан Дурутовић, Маја Николић; Шеф костима: Снежана Шимић; Кројачица: Зорица Кешељевић; Гардероба: Љиљана Спасић, Гордана Живковић, Весна Шишковић, Мирјана Ђурђевић, Драгана Козић, Дијана Денић, Теодора Николић; Специјални сценски ефекти: Милан Алавања, Мирослав Вучковић, Небојша Симић; Специјални ефекти: Давид Кузмановић; Набављач: Славко Деља; Транспорт: Дарко Лончар; Реквизитер оркестра: Александар Николајев.

Сценска и костимска опрема реализована у радионицама Позоришта на Теразијама

Трајање представе: 2 часа и 30 минута (са паузом)

Сезона 2017/18.  /  284. премијера