Бранислав Нушић

(1864 – 1938)

Бранислав Нушић је рођен у Београду 8. октобра 1864. године под именом Алкибијад Нуша, у трговачкој породици од оца Георгија Ђорђа Нуше и мајке Љубице. Детињство је провео у Смедереву где је похађао основну школу и нижу гимназију коју завршава повратком у Београд. Студира Правне науке у Београду и једну годину у Грацу. У то време итензивно се бави књижевним радом и новинарством. Већ 1883. године пише своју прву комедију “Народни посланик”. Иако је виђенији грађани и утицајни писци тога доба оцењују позитивно, неће бити изведена све до 1896. године, када је премијерно одиграна у Народном позоришту у Београду.

Нушићев књижевни рад и добар пријем његових комедија код публике, прати његов политички ангажман који је кулминирао повратком из Српско – бугарског рата 1887. године када објављује песму “Погреб два раба” због које бива осуђен на две године затвора. Убрзо је помилован и добија службу у Министарству иностраних послова.

У то време Нушић пише прву верзију “Сумњивог лица” и “Протекцију”,  његов први комад који је изведен у Народном позоришту у Београду.
Међутим, упоредо са живим књижевним радом, тече и Нушићева државна служба. Најпре бива именован за писара конзулата Србије у Скопљу, потом је премештен у Приштину, онда Битољ, затим службује у Солуну и Сарајеву, све до 1900. године када је именован за драматурга Народног позоришта.
Бранислав Нушић је учесник Првог балканског рата а његов син Страхиња који гине 1915. године, био је добровољац на пожаревачком фронту. Нушић се са српском војском повлачи преко Албаније, одакле се са породицом пребацује у Француску где ће остати до краја Првог светког рата.

Бранислав Нушић је аутор пет драмских дела  (“Није тако већ овако”, “Јесења киша”, “Иза божјих леђа”, ”Пучина” и “Кирија”) и  једанаест комедија (“Протекција”,”Свет”, “Пут око света”,” Госпођа министарка”, “Народни посланик”, “Мистер Долар”, “Ожалошћена породица”, “Покојник”, “Др”,” Сумњиво лице” и “Не очајавајте никад”.) Наш је најутицајнији и најизвођенији комедиограф.  Писао је романе, приповетке, расправе и уџбенике.

У Позоришту на Теразијама дела Бранислава Нушића су често играна. Неке његове комедије, извођене су у више верзија. Комедија “Др”, је играна три пута, “Протекција” два пута, “Мистер Долар” два пута, “Пут око света” три пута и по једном “Власт”, “Покојник”, “Аутобиографија”, “Једночинке”,  “Општинско дете“ и “Народни посланик”.

Подвала малограђанштини

Позориште на Теразијама је два путо “рођено” играјући дела Бранислава Нушића.  Када је 1. марта 1951. године премијерно изведена представа „Др“, Позориште на Теразијама  је рођено први пут и  тада се  звало Хумористичко позориште. Потом је мењало називе неколико пута. Најпре 1954. у Београдска комедија, да би потом 1959. променило име у Савремено позориште. У том периоду дела Бранислава Нушића играна су чак једанаест пута. „Мистер Долар“, комад који се овог фебруара премијерно изводи као мјузикл, премијено је као комедија изведен два пута:  1954. и 1964. године. Обе представе режирао је Марко Фотез.

Друго рођење Позоришта на Теразијама такође је прошло у знаку Нушића”. Тог 14. септембра 1975. године премијено је изведена представа „Аутобиографија“, по тексту Бранислава  Нушића, у позоришту које се од тада и званично зове Позориште на Теразијама.

Нушићева дела извођена су у Позоришту на Теразијама као комедија и као музичке представе  укупно седамнаест пута.

Специфичност најновије верзије Нушићевог „Мистер Долара“ састоји се у томе што ће ова комедија, нашег веома извођеног писца у српским позориштима,  сада бити одиграна  у форми мјузикла. Нушићеву комедију „Мистер Долар“ редитељ Владимир Лазић адаптирао је у форму либрета за мјузикл,  написани су сонгови  који су саставни део радње као и оригинална музика компонована за ову намену. У раду на представи укључени су и остали  сарадници: музички аранжер и диригент, кореограф, сценограф и костимограф.

Најновију ансамбл представу Позоришта на Теразијама реализује велики број глумаца, музичара, играча, хорских певача и техничког особља. Осим сталних чланова куће, у раду на овој представи укључени су и врло важни гостујући уметници и стални сарадници Позоришта.

Главни јунаци ове Нушићеве сатриричне комедија, у којој се велики писац смеје у лице учмалој и затвореној групи повлашћених, јесте увређени Матковић. Он ће уз помоћ медија извести један „душтвени експеримент“ чији је главни јунак конобар Жан који ће се, “ни крив ни дужан”, наћи у средишту ове Матковићеве подвале малограђанштини.

Разлика у односу на оригинал састоји се у томе што се Жан неће тако лако препустити повратку у анонимност.

Представа „Мистер Долар“ још једном потврђује да је родно место мјузикла  у Србији  Позориште на Теразијама, где се ова врста представа не изводи повремено или од прилике до прилике, већ је мјузикл наше стално опредељење и  главни  ток.

Жељко Јовановић

Директор уметничког сектора Позоришта на Теразијама

МИСТЕР ДОЛАР – ЈУНАК НАШЕГ  ДОБА

Да ли је могуће да се од времена када је Бранислав Нушић написао МИСТЕР ДОЛАРА ништа битно није догодило у друштву у коме је све подређено материјалним интересима у чему  углед, поштење  и морал не значе готово ништа?

Приказујући живописну галерију мрачних типова, скоројевића и лажних буржуја који са лаковерношћу проузрокованом њиховом властитом похлепом и пожудом, стварају лажног идола, као да смо посегли за једном од бројних афера којима смо запљуснути у вишедеценијском стварању модерне државе.

Нама је припала улога да се, посредством неких заводљивијих ствари, музике и кореографије,  нађемо на ветрометини игре препознавања, на  “путу  у високо друштво”.

Владимир Лазић и стваралачки тим мјузикла МИСТЕР ДОЛАР

МИСТЕР ДОЛАР

Мјузикл

Премијера: 10. фебруар 2017.

Мјузикл у адаптацији и режији Владимира Лазића
Текст сонгова и драматург:  Жељко Мијановић
Композитор: Нинослав Адемовић
Музички аранжмани: Нинослав Адемовић, Александар Седлар
Оркестрација, композитор сонгова Изборна година и Јавна тајна“, диригент: Александар Седлар
Кореограф: Милица Церовић
Сценограф: Александар Вељановић
Костимограф: Вања Поповић
Лектор: Радован Кнежевић

УЛОГЕ:
АЛЕКСАНДАР МАТКОВИЋ: Радослав Раде Марјановић
ЖАН, ЈОВАН ТОДОРОВИЋ: Maрко Гверо
KOKA, КОВИЉКА ЈУРИШИЋ: Душица Новаковић
СПАСОЈЕ БЛАГОЈЕВИЋ: Душко Радовић
ЕЛА БЛАГОЈЕВИЋ: Валентина Павличић
РИСТА ТОПЧАГИЋ: Милан Милосављевић
ЖИВАНА РАНЧИЋ, МАДАМ ПАТУ: Ана Симић
МЛАДЕН НОВАКОВИЋ: Жарко Степанов
ГРАДИМИР ПРОТИЋ: Милан Антонић
СИМА ЈЕРЕМИЋ: Мирољуб Турајлија
АЊА, АГНИЈА РУЖИЋ: Татјана Димитријевић/Митра Младеновић
ЖИВОТА ЦВИЈОВИЋ: Александар Дунић
ЛОЛА, ДЕСАНКА ЦВИЈОВИЋ: Маја Новељић
ЉУБИНКО БАЛАБАНОВИЋ: Милан Босиљчић
НИНА ТЕОФИЛОВИЋ: Јелена Арсић/Барбара Милованов
МАРИШКА: Ана Здравковић
БРАНИМИР ЂАКОВИЋ: Иван Заблаћански
ЛУЛУ: Душан Каличанин
МОМАК КОД МАТКОВИЋА: Милан Тубић
ПРОФЕСОР ПАВЛЕ МАРИЋ САТАРА / МОМАК КОЈИ ОБЕЋАВА: Душан Шида
АЉОША ШВАРЦОВ: Љубиша Динчић

Балет: Нина Булајић, Игор Грабовица, Лидија Новаковић, Ивана Дубовац,, Долорес Магдаленић, Милош Митић, Милош Јаџић, Марко Мићић, Бранко Митровић, Дуња Станаковић, Неда Поповић, Сава Видицки,  Милица Тодоровић, Сања Костић, Тара Томашић, Лика Живковић, Горан Видајић

Хор: Мирослав Марковић, Воја Орлић, Мирјана Стојановић, Кристина Савић, Татјана Матејић, Ивана Кларић, Мирјана Матић, Игор Аризановић, Милена Моравчевић, Александар Новаковић, Марко Пантелић, Ненад Поледица, Бојан Гавриловић, Јован Николић, Зоран Дороњски, Марко Богданић, Јелена Мит, Зорица Бошковић, Биљана Пековић, Хана Рамујкић.

Оркестар: Биљана Јовановић (концертмајстор), Ивана Матејић, Марија Ристић, Боривоје Спасојевић, Ана Тадић, Драгомир Маринковић, Катарина Касаткин, Даниела Станковић, Ана Рајковић, Иван Ранковић, Маја Хајдуковић, Александар Петковић, Владимир Мандић, Зоран Ковачевски, Младен Лукић, Михајло Богосављевић, Властимир Благојевић, Дејан Стојадиновић, Желимир Васић / Никола Ђокић, Урош Ранковић, Ивана Павловић, Аница Иванчевић.

Асистент редитеља: Марко Јовичић, Асистент кореографа: Јована Иконић, Асистент сценографа: Татјана Жиропађа, Асистент костимографа: Софија Лучић, Корепетитор драме и солиста: Хрвоје Ивовић,Корепетитор балета: Татјана Радуновић, Корепетитор хора: Татјана Николић, Продуцент: Александра Делић, Организатори представе: Мирјана Заложник, Јована Шулеић, Инспицијент: Горан Младеновић,Суфлер: Горан Томић,Фотограф: Далибор Тонковић, Дизајн плаката и програма: Маријана Томашевић.

Техника: Помоћник директора за сценско-техничке послове: Драган Лазић; Организатор технике: Осман Ајрулоски; Бине мајтор: Милош Богдановић; Костимограф позоришта: Снежана Шимић; Дизајн светла: Момчило Жиропађа; Оператери расвете: Зоран Ђурић, Златко Шакотић; Расветљивачи: Бојан Јовановић, Небојша Сиљановић, Небојша Илић; Дизајнери тона: Зоран Мандић, Бранислав Митић; Тонски техничари: Ненад Арнаут, Владимир Црноглавац; Оператери сценске механике: Радомир Видосављевић, Зоран Благојевић, Декоратери: Живорад Чубрило, Горан Илић, Зоран Гачић, Милија Лазаревић,  Милош Предраговић, Иван Мирковић; Гардеробери: Љиљана Спасић, Весна Шишковић, Гордана Живковић, Мирјана Ђурђевић, Драгана Козић, Дијана Денић, Теодора Николић; Шминка: Снежана Мартинов, Јелена Вулетић, Маја Арсић, Александра Павићевић, Николина Чалић, Драгица Стојичић; Кројачи: Зорица Кешељевић, Маја Гргур, Драган Марјановић, Љиља Миаиловић; Обућар: Драган Јанковић; Реквизитери: Предраг Стевановић, Предраг Богојевић, Миле Граховац, Зоран Линц; Транспорт: Дарко Лончар; Набављач: Славко Деља.

Сценска и костимска опрема реализована у радионицама Позоришта на Теразијама

Трајање представе: 2 часа и 40 минута (са паузом)

Сезона: 2016/2017.   /  283. премијера

Галерија