У среду 23. маја са почетком у 19.30 часова ансамбл представе “Зона Замфирова” обележиће јубиларно 100. извођење!

Премијера представе у режији Кокана Младеновића била је у новембру 2012. године, и до данас овај  мјузикл  је видело преко 43 000 гледалаца, а годинама је један од најгледанијих  мјузикала (на текст домаћег аутора).

На фестивалу „Стеријино позорје“ 2013. године “Зона Замфирова” била је апсолутни победник освојивши седам награда, а исте године на Фестивалу комедије у Јагодини чак осам, и тако постала једна од најнаграђиванијих представа у историји наше куће.

Иван Босиљчић који тумачи улогу Манета, за коју је добио Стеријину награду за глумачко остварење, након премијере је изјавио: „Мој Мане је екстремнији од свих својих претходних интерпретација: због љубави иде до ивице смрти, темпераментан, борбен до краја. С друге стране, дубоко емотиван. Веома ми је драго што Позориште на Теразијама већ неколико сезона негује домаћи текст, а „Зона“ је одличан пример како се од наше класике може урадити одличан мјузикл и створити српски бренд. Представа је рађена по бродвејском моделу, али на нашем мотиву. Зато верујем да као таква, није само интерес једног човека, позоришта или београдске публике већ значајан национални подухват.”

Добитница Стеријине награде за најбољу младу глумицу Ивана Поповић сматра да Зона не припада Нишу тог времена и да се формирала под утицајем Запада и страних култура. “Замфирови су покондирени, понекад смешни, некад сурови. Ипак, она жели да се оствари у љубави, да буде слободна, да слободно шета и мисли као и свака друга девојка у тим годинама. Зато се бори свим средствима за човека кога је препознала као свога. Разлике међу њима су овде још поцртаније и драстичније, до нивоа касти: пред Зоном су велике препреке, али ће их она савладати снагом своје љубави. Представа је пуна наде и има срећан крај”.

Композитор Марко Грубић имао је тежак задатак да одговори захтеву другачијег музичког тумачења Сремчевог дела, а као потврда добро урађеног посла стигла је и Стеријина награда за оригиналну сценску музику. Поводом 100. извођења ове представе он је рекао: “Чини ми се да постоје три формална разлога зашто је „Зона Замфирова“ успешна представа из музичке перспективе. Један је да се ради о мјузиклу, а бродвејски мјузикл је далеко од мог укуса. Други, да немам однос (страхо)поштовања према етно наслеђу Србије, па и према традицији уопште. И трећи, музика учествује у креирању односа између ликова, а не у грађењу звука епохе у којој се радња комада одвија. Све то, чини наизглед компликовану једначину за композитора. Но, решење смо, по свему судећи, нашли, на шта указује и стото (а, као и претходних 99, распродато) извођење мјузикла „Зона Замфирова“.

Упитан да прокоментарише јубилеј своје пете по реду режије у Позоришту на Теразијама, редитељ Кокан Младеновић је кратко истакао: „Зона Замфирова“ је посвета једном граду којег волим и једном ансамблу којег волим. То је прича о нашој „бољој прошлости“, како оној историјској, тако и оној позоришној.“

Ауторски тим представе чине и Милан Недељковић (диригент), Мојца Хорват (кореограф), Татјана Радишић (костимограф), Марија Калабић (сценограф).

У представи играју и Небојша Дугалић, Даница Максимовић, Ивана Кнежевић, Милена Живановић, Слободан Стефановић, Милан Антонић, Мирољуб Турајлија, Маја Новељић, Десимир Станојевић, Иван Заблаћански и многи други, као и балет, хор и оркестар Позоришта на Теразијама.

Извод из критика:

“Мјузикл Зона Замфирова”, аутора Кокана Младеновића, је продукцијски изузетно захтевно делоу које је уложено несвакидашње много средстава и труда.

…Надахнута је кореографија Мојце Хорват у коју су занимљиво интегрисани и елементи степа, оригиналну музику Марка Грубића која се необично дистанцира од очекиваног етна уживо изводи бројни оркестар (диригент Милан Недељковић), а костими Татјане Радишић из епохе пуцају од маштовитости и укусно склопљених колорита.”

Ана Тасић, “Раскош форме”, Политика (2012.)

“Хумор, та чврста потка приче, не представља препреку да у кулминацији представа досегне дубоку језу произишлу из социјалног контекста, или готово опипљиву љубавну страст, ретко до те мере остварену на сцени, двоје омамљених љубавника, бриљантног Ивана Босиљчића и заносне Иване Поповић као Манета и Зоне. Не само глумачки, већ и певачки, ово су улоге без грешке.”

Александра Гловацки, “Поново ради мјузикл“, Вечерње новости (2012.)

 

Трејлер представе можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=NTUs-jhoDYk