20. мај 2025.
Катарза је тренутак у коме човек, суочен са уметношћу, бива огољен — пред собом, својим емоцијама, својим слабостима и снагама. То је осећај да сте препознали нешто сопствено у причи која није ваша. Да вас је неко, на сцени, погледао изнутра.
То је дубока унутрашња промена.
У времену брзих информација и површних осећања, катарза је лек.
Она враћа баланс. Помаже нам да се прочистимо од оног што не умемо да изговоримо.
Да тугујемо, да праштамо, да се смејемо себи, да осетимо поново.
🎭 У позоришту, катарза настаје у тишини између реплика, у гласу глумца који не глуми — већ живи.
Катарза је тренутак када позориште престаје да буде представа и постаје искуство.
У свету који бежи од осећања, позориште их зове по имену.
Зато је катарза важна. Зато нам је потребна.
Зато долазимо у театар — да бисмо из њега изашли другачији него што смо ушли.