25. март 2021.
Властимир Власта Велисављевић – један од најдуговечнијих и највољенијих југословенских и српских позоришних, филмских и телевизијских глумаца.
Био је најстарији активни глумац у Србији.
Глумом је почео да се бави 1938. у позоришту Рода, које је водила Нушићева ћерка Гита Предић.
Када је имао 17 година, током Другог светског рата, био је у концентрационом логору Дортмунд Херде у Немачкој, одакле је побегао у Београд. Ту уписује Факултет драмских уметности (1948) као прва генерација студената глуме (класа Мате Милошевића).
У време Информбироа, 1950. године, ухапшен је и спроведен на Бањицу а потом на Голи оток, на ком је провео три године. Иако је 1953. рехабилитован, позоришта у Београду нису хтела да га ангажују па 1954. године одлази у Мостар, затим Тузлу, и постаје члан њихових ансамбала. У Београд се враћа 1961. године и придружује колегама са класе у Савременом позоришту. Од 1969. године члан је ансамбла Југословенског драмског позоришта.
Остварио је око 350 улога у позоришту, на филму и телевизији.
Добитник је многих значајних награда, а пре три године је добио признање доживотног почасног члана ЈДП-а.
У тадашњем Савременом позоришту (спојено Позориште на Теразијама и Београдско драмско позориште), остварио је следеће улоге:
„Доживљаји Вука Бубала“ (режија: Соја Јовановић) – улога Стојан
„Покојник“ (режија: Александар Огњановић) – улога Милан Новаковић
„Операција Лисистрата“ (режија: Димитрије Ђурковић) – улога Агис
„Слатка Ирма“ (режија: Соја Јовановић) – улога Полит-Волина
„Глупача“ (режија: Александар Гловацки) – улога Боревер
„Коцка је одлучила“ (режија: Милан Барић) – улога Лисијан Матеније
„Ружичасти педигре“ – улога Ратко Керовић