Након скоро десет година на репертоару јединог музичког позоришта, у суботу 16. априла са почетком у 19.30 часова, последњи пут ће бити изведен мјузикл “Главо луда”, у режији Николе Булатовића. Премијера представе била је 21. септембра 2012. године у Чачку, а након седам дана и на сцени Позоришта на Теразијама.
Пробама ове представе, која је инспирисана песмама које изводи Здравко Чолић, претходила је велика аудиција на коју се пријавило близу 100 кандидата.
Представа је са великим успехом одиграна и на летњој сцени у Опатији у оквиру Фестивала мјузикла (2013).

Никола Булатовић, аутор текста и редитељ представе, осврнуо се на претходних десет година извођења:
“Трудио сам се, заједно са сарадницима, да направим представу која има чврсту форму, и што се ње тиче, од премијере се није ништа значајно променило. Оно што се јесте променило су године учесника!
Драго ми је да представа живи скоро деценију. Имали смо велику срећу да се публика препознала у нашој причи, тој носталгији за осамдесетим годинама. Када у публици видите родитеље са својом децом који желе да им покажу како је то некада било – задовољни смо јер смо урадили праву ствар! У овом мјузиклу се налазим са друге стране, на страни публике, али опет и на сцени, пошто је свака реч изашла из мог пера.
Имао сам то задовољство да сам играо у прве две верзије “Бриљантина”. И могу слободно да кажем да је ово наш, домаћи, “Бриљантин”. Радост играња је увек била велика!”

Глумац Славен Дошло, коме је ово било прво професионално искуство у позоришту, улогу је добио на аудицији.
„Аудиције су веома важне, јер сам ту добио прилику да покажем своје квалитете који су ме касније квалификовали за музичко позориште. Ова представа ми је значајна јер ми је била прва професионална и захвалан сам колегама које су имале стрпљења за моје неискуство. Оно што ми је сада јасно када схватим да се представа играла пуних 10 година (што није честа појава у нашим позориштима) јесте да ја дефинитивно више нисам млад глумац!“ – присећа се Славен са осмехом. Он је након овог мјузикла остварио важне улоге и у другим насловима нашег позоришта.

Диригент представе и аутор музичких аранжмана Иван Илић имао је врло захтеван задатак. О свом раду на представи каже:
“Знали смо да ће један од највећих изазова бити одабир Чолиних песама, свесни да већ имају своје место у домаћем културном миљеу, и стављање тих песама у један нови сценски и драмски контекс. Од самог почетка није постојала бојазан да ће прерађене нумере бити „погрешно“ доживљене, зато што смо се борили да оправдамо сваки поступак и сваку реч већ постојећих стихова.  Неретко је требало од солистичких песама направити дуете или ансамбл нумере.  То је био добар изазов.
Тешко ми је да помислим да је „Главо луда“ одлудела своје. Ипак остаје као важан траг који је на сцени свих ових година. У једном критичком осврту овај мјузикл је назван „породични мјузикл“.  Волео бих да су неки клинци из публике гледајући ову представу заволели мјузикл, постали стални посетиоци Позоришта на Теразијама и можда боље упознали себе и своје родитеље. Ко зна, можда је ова представа допринела бољем разумевању и приближавању генерација.
А ти неки “нови клинци” који су улоге добили на аудицији, после ових 10 година играња, постали су прваци позоришта, носиоци репертоара и прекаљени извођачи. Али они више нису клинци и треба ићи даље, радити нове улоге и нове мјузикле.  Можда ће доћи време да будуће генерације открију ову представу за неку годину у новој постави, као што је то рађено са Бриљантином.”

Више о представи и учесницима: https://pozoristeterazije.com/predstave/glavo-luda/

Извод из позориште критике:
Ана Тасић, “Живот у облацима”
ПОЛИТИКА, 01.10.2012.

“Похвална је идеја да се на српске позоришне репертоаре уведе мјузикл на овај начин заснован на популарној музици једног аутора, при чему је избор Здравка Чолића вероватно најбољи могући, имајући у виду његову широку популарност која би требало да буде добро искоришћена у комерцијалном погледу продукције. У представи су битни и тематско-драмски потенцијали контекста радње у смислу бављења временом осамдесетих година у Југославији, дискретној проблематизацији југословенског наслеђа и оживљене југо-носталгије. Путем фреквентног емитовања сегмената радијске емисије „Догодило се на данашњи дан”, у представи се прецизно одређују временски токови одвијања радње, али се истичу и детаљи из друштвено-политичког живота који благо активирају и везу између индивидуалних живота ликова и друштвених околности (утицај партије, почеци проблема на Косову итд).”