У четвртак 27. априла ансамбл мјузикла Цигани лете у небо прославиће 350. извођење ове, код публике омиљене представе, која се на сцени Позоришта на Теразијама изводи близу 20 година.

Премијера представе, у режији Владимира Лазића, била је 17. априла 2004. године и од тада се увек игра пред препуном салом како на матичној, тако и другим сценама  широм земље и ван ње.

Иако на почетку свог сценског живота овај комад није био охрабрен од стране позоришне критике, он је растао и трансформисао се у врло специфичну енергију ансамбла који са све већим жаром изводи најлепше руске песме Јевгенија Доге осликавајући једну од најпознатијих љубавних прича, али једнако бавећи се питањем границе слободе, поноса и друштвених норми.

Током готово две деценије извођења, мењали су се и учесници у представи, а највећу промену представа је доживела почетком 2020. године. Наиме, Иван Босиљчић и Милена Васић су након шеснаест година предали улоге млађим колегама са жељом да наставе успех ове представе у годинама које следе. Никола Шурбановић преузео је улогу чувеног крадљивца коња Лојка Зобара, а након велике аудиције, улога Раде додељена је Миони Марковић и Оливери Драгичевић (у равноправној алтернацији).

Шта је, заправо, тајна дуговечности овог мјузикла?

“Нема више слободе, Радо. Ни за тебе ни за мене – каже Лојло Зобар.  Има ли је ако има љубави? Трагање за слободом је трагање за сопством, схватање да је љубав једина, целовита и смислена. Сви глумци су веровали у ову представу, иако су у почетку постојале различите критике и ставови. Ипак, та размена емоција између нас и публике је ову представу обликовала, надоградила и сачувала. Због тога они воле “Цигане” јер са Радом и Зобаром узлећу до те слободе и на крају плачу. То је нека радосна туга!”
Милена Васић

“Аутентична потрага за слободом је највећи адут представе “Цигани лете у небо”, а публика нам се изнова враћа јер и свако у гледалишту за истим чезне.  То је та тема слободе коју је Максим Горки отворио у својој приповетци, а коју ми откривамо већ две деценије на сцени Позоришта на Теразијама. Она је у речима, музици, у односима и сваком покрету који изводимо увек изнова.
Ова тема је у нашем времену актуелнија него икад. Колико смо далеко од слободе? Има ли је уопште? Наши јунаци доживљавају трагичан крај у одбрани те слободе онако како је лично схватају. Сматрам да је њихов избор могао бити и другачији – уместо разарајуће страсти, у себи су могли пробати да пробуде љубав која све трпи, која је благотворна. Да изаберу живот .
Ето та могућност, то је заправо простор наше слободе. А страдална судбина Зобара и Раде дубоко потреса, јер свакога од нас ставља пред могућност бољег избора.”
Иван Босиљчић

„Скоро да не постоје представе које људи гледају по десет, двадесет или тридесет пута. Која је тајна представе “Цигани лете у небо”? То није само текст великог писца Максима Горког. Није ни само чаробна музика коју сви певамо када нам је тешко или лепо. На крају, то је најдубља људска прича о томе за шта је вредније живети и умрети: за љубав или за слободу. Рада и Лојко Зобар неће да живе без слободе, а не могу да живе без љубави.”
Миона Марковић

“Ово је прича о човеку и његовим жељама, страховима, храбрости, љубави. Многи се са тим могу идентификовати. Она је поучна, а овај мјузикл је оживљава на један јединствен и магичан начин, стога верујем да је то највећи разлог дугог живота ове представе.”
Никола Шурбановић

“Представа која има тако дуг живот као сто су “Цигани” – то може само представа саткана од љубави, енергије људи који је чине, њихове преданости. А све то је овај ансамбл, и више од тога! Највећи адут ове представе је душа од које су саткани и ликови који обитавају у њој. То је нама који играмо заносно, страствено, емотивно, искрено. Самим тим и публици која је део те магије која траје деветнаест година! Мени је част да будем део ње и да дам све од себе да чувам оно сто сам добила у наслеђе! Нека траје још толико на радост будућим генерацијама!”
Оливера Драгичевић

Ауторски тим представе чине Ивана Димић (адаптација), Александар Седлар (диригент), Крунослав Симић (кореограф), Герослав Зарић (сценограф) и Снежана Шимић (костимограф).

У представи учествују и Душица Новаковић/Кристина Савић, Драган Вујић/ Милан Тубић, Никола Булатовић, Милан Антонић, Душко Радовић, Предраг Милетић, Милан Босиљчић, Мирољуб Турајлија, Бранко Ђурић, Татјана Димитријевић, Јелена Арсић, Снежана Јеремић Нешковић, Ана Кораћ/Марија Круљ, Барбара Милованов, Милан Милосављевић, Марко Николић мл, Владан Савић, Александар Дунић, Ана Симић, Бојан Гавриловић, Татјана Поповић, Ана Здравковић, Валентина Павличић, Милица Буразер/Митра Младеновић.

У представи учествује балет, хор и оркестар Позоришта на Теразијама.