У Београду је у 90. години преминуо композитор, диригент и џез музичар Мирко Шоуц. Оставио је дубок траг на југословенској музичкој сцени као аранжер, пијаниста, џез солиста на хармоници и један од најактивнијих академских музичара.
Рођен је 29.06.1933 године у Земуну.
Дипломирао је 1960. године на Музичкој академији у Београду, на теоретском одсеку са клавиром као главним предметом у класи проф. Милице Маријановић и Марка Тајчевића.
Својим композицијама различитих жанрова, као и свестраним музичким ангажовањем, стекао је популарност, високи углед и обележио цео један период музичког живота бивше СФРЈ.
Био је диригент Забавног и Великог народног оркестра Радио телевизије Београд, а дириговао је преко 100 представа у Позоришту на Теразијама (Капетан Жика путује, Уби или пољуби, Андра и Љубица).
Један је од зачетника и најпознатијих композитора џез музике на овим просторима. Почетком педесетих година прошлог века оснива два ансамбла, од којих је један чувени Ансамбл Мирка Шоуца остварио преко хиљаду концерата у земљи и иностранству.
Компоновао је џез, забавну, дечију, музику за филм, радио и ТВ драме и серије и музику у духу староградских песама.
Једна од најомиљенијих и најизвођенијих дечијих песама на овим просторима Заклео се бумбар управо је његово дело.

Компоновао је и уживо изводио са својим ансамблом музику за тадашње ТВ серије Радивоја Лоле Ђукића (Музеј воштаних фигура, Сачулатац, Огледало грађанина покорног, Уби или пољуби, Десет заповести, Људи и пагаји, Спавајте мирно, Лицем у наличије и Ћу, ћеш, ће), као и филм Огледало грађанина покорног.
За свој стваралачки рад награђен је бројним признањима: Награда за животно дело Интернационалног џез фестивала НИШВИЛ, Орден рада са златним венцем, Награда Удружења композитора за животно дело, Златни кључ (награда за трајни допринос дечијем стваралаштву), Повеља удружења џез музичара, Златни микрофон (награда Радио Београда), награда „Цар Константин“.

Испраћај ће се обавити у четвртак 27. априла на Земунском гробљу. Почетак опела је у 12.30 часова.

Фотографија: приватна архива