Данас је у фоајеу Позоришта на Теразијама обележена стогодишњица од рођења телевизијског и позоришног редитеља, оснивача Хумористичког позоришта и његовог првог уметничког директора Радивоја Лоле Ђукића.
Овим догађајем, желели смо да се присетимо Лоле Ђукића из једног другачијег угла, кроз успомене и анегдоте, чак и личне приче до сада непознате јавности.

Раде Марјановић са члановима Лолине породице

На почетку, присутнима се обратио В.Д. директора позоришта, Раде Марјановић који је указао на огроман значај Лолиног ангажмана у стварању јединог музичког театра у региону и пожелео добродошлицу члановима Лолине породице.

Светозар Рапајић

Након што нас је театролог Светозар Рапајић кроз конкретне чињенице подсетио на дух времена када је позориште основано (1949. године), указао је и на све оне отежавајуће околности и изазове са којима се Лола успешно носио и његову огромну жељу и посвећеност да оформи ансамбле и успостави репертоар тада новог позоришта у Београду.

Здравко Шотра

Редитељ Здравко Шотра описао је свој први сусрет са Лолом када му је био асистент и када је био очаран његовим начином рада и односом према глумцима. „Тада је Лола рекао да сам лош асистент и да би требало да будем редитељ!“- у шаљивом тону рекао је Шотра.

Тања Бошковић

Након прочитаних делова из књиге „Скеротични мемоари“ у којима се Радивоје Лола Ђукић осврнуо на задатак да оформи Хумористичко позориште, глумица Тања Бошковић се кроз анегдоту са снимања филма „Човек са четири ноге“ присетила сарадње са Лолом и изјавила да је имала част да ради са тако једним великим редитељем: „Хвала богу да сам могла да упознам те фантастичне великане и озбиљне људе који су умели веома озбиљно да се смеју и подсмехну свему што је било бесмислено и глупо. Имали су храбрости када није било модерно да се буде против, а Лола је умео да буде против и то врло недвосмислено и духовито да каже.“

Раде Марјановић и Тања Петернек

Новинарка Тања Петернек, која је и приватно познавала Ђукића, присетила се када га је и професионално први пут угостила у својој емисији и ословила са „Чика Лоло“: „Био је прави ренесансни човек. Говорио је да телевизију треба да стварају само добронамерни људи који желе да телевизија буде боље место за све. Хумор му је био начин да људима укаже шта није добро у друштву“.
Тања је за крај истакла је да је важно да чувамо сећање на личности који су својим радом и преданошћу оставили неизбрисив траг у сфери позоришта и телевизије.

Фотографије: Јово Марјановић