Реч редитеља
Мјузикли су на својим почецима били колекција вицева и песама која је била лабаво повезана у причу. Први мјузикли су мешали утицај европске оперете и америчке „слободно котрљајуће“ џез комедије. Иако они данас изгледају наивни у причи и плошни у ликовима, они су својим успесима утицали на развој овог жанра.
Био је то пионирски посао испричати причу кроз музику. Чак и савремени мјузикли имају „танке“ приче које су већ од раније познате публици: Фантом је Лепотица и звер, Евита је Пепељуга која је отишла у погрешном смеру. Сви знају како ће се завршити Исус Христ Суперстар, као што нам је познат и крај филма Титаник. Успех ових дела лежи превасходно у оригиналном поступку којим је испричена прича.
Kад Човек из музичке комедије Бродвејске враголије позива да се маштом вратимо у 1928. годину, он разоткрива и механизме овог жанра поредећи га са порнографијом: „Порнографија се не гледа због приче. Баш као и мјузикл. На крају крајева, оно што нам је у мјузиклу стварно узбудљиво јесу талентовани људи који дају све од себе да нама у публици буде забавно.“
Постоји нека врста хијерархије у уметности по којој се о оперети и мјузиклу говори као о другоразредној уметности, док су Верди и Моцарт прворазредна уметност. Најбољу одбрану популарних жанрова дао је критичар Тајмса који је за писца фарси Реја Kунија рекао да је „парњак са Хамлетом“, зато што „било шта да уметност јесте, све док је она од најбоље врсте и истинитости у ономе што настоји да учини, то је величанствено дело уметности“.
Заједно са екипом изврсних сарадника и талентованим ансамблом настојимо да Бродвејске враголије доведемо до глумачког, певачког и плесног стандарда који представља гаранцију квалитета. Уколико је поставка дела тачна, онда је оправдан и одлазак у позориште.
Добро дошли на Бродвејске враголије!
Небојша Брадић
Мјузикл о мјузиклу
Током седам деценија рада, у Позоришту на Теразијама су извођене комедије, музичке представе, оперете и наравно мјузикли који су последњих пар деценија постали основа репертоара. У међувремену, на сцени овог јединственог театра у овом делу Европе, рођена је кованица “домаћи мјузикл” која је код публике и стручне јавности добила пуну потврду и оправдање. Окосницу репертоара наравно и даље чине лиценци бродвејски и наслови који се изводе на Wест Енд-у, почев од најдуговечније представе у земљи Неки то Воле вруће, преко култног Чикага до мега наслова Фантом из Опере.
Стога је било природно да се после низа жанровски различитих представа на репертоару позоришта нађе мјузикл о мјузиклу, што у основи јесте наслов Бродвејске враголије који се у оригиналу зове The Drowsy Chaperone.
Главни јунак ове комедије са елементима водвиља јесте Човек, љубитељ мјузикла, врсни познавалац и надасве заљубљеник у мјузикл, који слушајући “омиљену плочу” на сцену изводи ансамбл (апокрифне) представе посвећене великој звезди мјузикла која је због љубави спремна да заувек напусти сцену.
Ову представу, која је по својој структури и врсти хумора најближа нашим представама Неки то воле вруће и Продуценти, изводе чланови свих сектора нашег позоришта (драма, балет, оркестар и хор), стални и нове сарадници уз пуну подршку сектора технике.
Жељко Јовановић
Директор уметничког сектора Позоришта на Теразијама
Галерија
Бродвејске враголије
(The Drowsy Chaperone)
Мјузикл
премијера: 05. октобар 2019.
Музика и стихови: Lisa Lambert, Greg Morisson
Либрето: Bob Martin, Don McKeller
По лиценци са Music Theatre International Limited (Evropa): www.mtishows.eu
Оригинална бродвејска продукција мјузикла „The Drowsy Chaperone“
Kevin McCollum, Roy Miller, Bob Boyett, Stephanie McClelland, Barbara Freitag, Jill Furman
Режија: Небојша Брадић
Превод и препев сонгова: Слободан Обрадовић
Оркестрација: Милан Недељковић
Диригент: Весна Шоуц
Kореограф: Милица Церовић
Сценограф: Миодраг Табачки
Kостимограф: Марина Меденица
Лектор: Љиљана Мркић Поповић
УЛОГЕ:
ЧОВЕK У ФОТЕЉИ: Милан Антонић
ЏЕНЕТ ВАН ДЕ ГРАФ: Ивана Поповић Илијин/Татјана Димитријевић
РОБЕРТ МАРТИН: Славен Дошло
ДРАУЗИ, МАМУРНА ДРУЖБЕНИЦА: Јелена Јовичић
АЛДОЛФО: Милош Ђорђевић
ГЂА ТОТЕНДЕЈЛ: Валентина Павличић
АНДЕРЛИНГ: Мирољуб Турајлија
ГДИН ФИЛДЦИГ: Душко Радовић
KИТИ: Митра Младеновић
ЏОРЏ: Жарко Степанов
ГАНГСТЕРИ: Милан Тубић и Данијел Kорша
АВИЈАТИЧАРKА ТРИKСИ: Бојана Симеон/ Биљана Пековић
ДОМАР Љубиша Динчић
Балет: Јелена Арсић, Милица Павловић, Катарина Громилић, Елена Громилић, Тамара Иванчић, Ива Пјетловић, Ивана Дубовац, Милица Тодоровић.
Хор: Татјана Поповић, Мирјана Недељковић, Милена Моравчевић, Миња Петровић, Миљана Радиновић, Наташа Рашић, Нина Мијалковић, Катарина Димитријевић, Љубиша Динчић, Стефан Живановић, Немања Николић, Филип Чала.
Оркестар: Ивана Ћетковић/Катарина Ковачевски (концертмајстор), Марија Ристић, Борис Матејић, Боривоје Спасојевић, Ана Тадић, Драгомир Маринковић, Катарина Касаткин, Даниела Станковић, Ана Краус, Иван Ранковић, Маја Хајдуковић, Александар Петковић, Горан Стојановић, Миливоје Илић, Владимир Мандић, Зоран Ковачевски, Младен Лукић, Михаило Богосављевић, Војин Ненадовић, Дејан Стојадиновић, Урош Ранковић, Хрвоје Ивовић, Ивана Павловић, Мери Бојић Радојичић, Јована Бјеле, Желимир Васић, Милош Бранисављевић.
Асистент кореографа: Немања Наумоски, Асистент костимографа: Марија Тавчар, Корепетитор драме, солиста и хора: Весна Шоуц Тричковић и Хрвоје Ивовић, Корепетитор балета: Татјана Радуновић, Вокални педагог: Љубица Живковић, Организатор: Мирјана Заложник, Инспицијент: Јелена Николић, Суфлер: Горан Томић, Фотографије: Далибор Тонковић, Дизајн плаката и програма: Милена Вучковић.
Техника: Помоћник директора за сценско-техничке послове: Драган Лазић; Секретар технике: Осман Ајрулоски; Дизајн светла: Момчило Жиропађа; Светло: Бојан Јовановић, Златко Шакотић, Небојша Илић, Небојша Сиљановић; Дизајн тона: Бранислав Митић, Зоран Мандић, Тон: Ненад Арнаут, Никола Илић; Оператери сценске механике: Зоран Благојевић, Радомир Видосављевић; Мајстор сцене: Живорад Чубрило; Декоратери: Милош Богдановић, Зоран Гачић, Горан Илић, Стефан Пахор; Реквизита: Предраг Стевановић, Зоран Линц; Шминка: Снежана Мартинов, Маја Николић, Маја Арсић, Александра Павличевић, Розалија Танасковић, Сања Николић; Гардероба: Љиљана Спасић, Мирјана Ђурђевић, Гордана Живковић, Весна Шишковић, Драгана Козић, Снежана Бујановић; Шеф костима: Снежана Шимић; Кројачица: Зорица Кешељевић; Кројачки радови (женски): Вијолета Живанчевић, Атеље „Вики“, Кројачки радови (мушки): Драгутин Ђиновић, Обућа: Драган Јанковић; Израда шешира и оглавља: Снежана Пешић, Марија Тавчар; Вајарски радови: Дарко Кузмановић; Транспорт: Дарко Лончар, Урош Димић, Жељко Димић; Пиротехника: Мирко Божовић.
Реквизитер оркестра: Александар Николајев.
Сценска и костимска опрема реализована у радионицама Позоришта на Теразијама
Трајање представе: 1 час и 45 минута (без паузе)
Сезона 2019/2020. / 286. премијера