Реч редитеља
Мјузикли су на својим почецима били колекција вицева и песама која је била лабаво повезана у причу. Први мјузикли су мешали утицај европске оперете и америчке „слободно котрљајуће“ џез комедије. Иако они данас изгледају наивни у причи и плошни у ликовима, они су својим успесима утицали на развој овог жанра.
Био је то пионирски посао испричати причу кроз музику. Чак и савремени мјузикли имају „танке“ приче које су већ од раније познате публици: Фантом је Лепотица и звер, Евита је Пепељуга која је отишла у погрешном смеру. Сви знају како ће се завршити Исус Христ Суперстар, као што нам је познат и крај филма Титаник. Успех ових дела лежи превасходно у оригиналном поступку којим је испричена прича.
Kад Човек из музичке комедије Бродвејске враголије позива да се маштом вратимо у 1928. годину, он разоткрива и механизме овог жанра поредећи га са порнографијом: „Порнографија се не гледа због приче. Баш као и мјузикл. На крају крајева, оно што нам је у мјузиклу стварно узбудљиво јесу талентовани људи који дају све од себе да нама у публици буде забавно.“
Постоји нека врста хијерархије у уметности по којој се о оперети и мјузиклу говори као о другоразредној уметности, док су Верди и Моцарт прворазредна уметност. Најбољу одбрану популарних жанрова дао је критичар Тајмса који је за писца фарси Реја Kунија рекао да је „парњак са Хамлетом“, зато што „било шта да уметност јесте, све док је она од најбоље врсте и истинитости у ономе што настоји да учини, то је величанствено дело уметности“.
Заједно са екипом изврсних сарадника и талентованим ансамблом настојимо да Бродвејске враголије доведемо до глумачког, певачког и плесног стандарда који представља гаранцију квалитета. Уколико је поставка дела тачна, онда је оправдан и одлазак у позориште.
Добро дошли на Бродвејске враголије!
Небојша Брадић
Мјузикл о мјузиклу
Током седам деценија рада, у Позоришту на Теразијама су извођене комедије, музичке представе, оперете и наравно мјузикли који су последњих пар деценија постали основа репертоара. У међувремену, на сцени овог јединственог театра у овом делу Европе, рођена је кованица “домаћи мјузикл” која је код публике и стручне јавности добила пуну потврду и оправдање. Окосницу репертоара наравно и даље чине лиценци бродвејски и наслови који се изводе на Wест Енд-у, почев од најдуговечније представе у земљи Неки то Воле вруће, преко култног Чикага до мега наслова Фантом из Опере.
Стога је било природно да се после низа жанровски различитих представа на репертоару позоришта нађе мјузикл о мјузиклу, што у основи јесте наслов Бродвејске враголије који се у оригиналу зове The Drowsy Chaperone.
Главни јунак ове комедије са елементима водвиља јесте Човек, љубитељ мјузикла, врсни познавалац и надасве заљубљеник у мјузикл, који слушајући “омиљену плочу” на сцену изводи ансамбл (апокрифне) представе посвећене великој звезди мјузикла која је због љубави спремна да заувек напусти сцену.
Ову представу, која је по својој структури и врсти хумора најближа нашим представама Неки то воле вруће и Продуценти, изводе чланови свих сектора нашег позоришта (драма, балет, оркестар и хор), стални и нове сарадници уз пуну подршку сектора технике.
Жељко Јовановић
Директор уметничког сектора Позоришта на Теразијама