ГОРКИ И ЊЕГОВИ ЦИГАНИ
Младић који се звао Алексеј Максимовић Пјешков син сиромашног радника,сироче које је рано остало без оца, лађар, кувар, певач, скитница и самоук – имао је двадесет и четири године када је доспео у тамницу. Било је то 1892.године. Узевши тада псеудоним под којим га познаје светска литература, Максим Горки у тамници пише своју прву приповетку: Макар Чудра. Иако прва, ова приповетка која је “зрело штиво” и са занатске, и са тематске и са уметничке стране – послужиће много деценија касније, као основ за филм и мјузикл Цигани лете у небо. Приповетка је класичан образац “дупле експозиције”. Макар Чудра, Циганин, прича на обали мора, под ветром и таласима, о свом циганском сабрату Лојку Зобару и његовој љубави према лепој Циганки Ради. Макар Чудра је тема за себе, писац га скицира као профил снажне личности, тако да би и он сам могао да буде тема једне приче. Горки даје Макару улогу приповедача да би испричао зачудну историју једне љубави. Та историја је занимљив фабулативни рам за широку слику коју писац и његов јунак сликају пред читаоцем. Написана у Тифлису, у стану политичког изгананика Каљужног, објављена у двевном листу “Кавказ”, она стоји – хронолошки и уметнички – на челу свих изабраних и сабраних дела Максима Горког. Горкијеви Цигани носе у себи елементе романтичарских легенди које, међутим,приповедају пучки приповедачи.Њих аутор среће крај черги, у степама, за време лутања бескрајним просторима своје домовине Русије. У тим се новелама, затим, појављују и ликови скитница – “босјака”, у којима Горки открива високељудске квалитете, специфичну животну филозофију, често изражену у бројним афоризмима и сентенцама. Његови јунаци лишени су друштвених догми и лако прекорачују норме друштвеног понашања, управо зато што не зависе судбински од материјалних добара. Једном речју – они су слободни. Због таквих особина његових новела, Горког су у прво време сматрали представником руског модернизма, док се у вези са његовим ликовима најчешће спомињало Ничеово име. Најзад, несумњиво је једно: новелистички ликови Горког- Макар Чудра и старица Изергил, Лојко Зобар и прелепа Циганка Рада – јесу поносни, смели и снажни људи који су супростављени понизним, ропским и слабим. Такви ликови, такви људи и такви Цигани, само и могу “да лете у небо”. Земља је за њих претесна.
Галерија
ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО
Мјузикл у режији Владимира Лазића
Премијера: 17. април 2004.
Музика: Јевгениј Дога
Превод: Власта Долежалова
Превод песама: Гале Јанковић
Музички аранжмани: Војкан Борисављевић
Диригент: Милан Недељковић
Адаптација: Ивана Димић
Кореограф: Крунослав Симић
Сценограф: Герослав Зарић
Костимограф: Снежана Шимић
Лектор: Радован Кнежевић
Најлепше руске песме уз незаборавну кореографију Крунослава Симића у љубавној причи циганке и крадљивца коња…
УЛОГЕ:
ИЗЕРГИЛ: Душица Новаковић / Кристина Савић
РАДА: Оливера Драгичевић/Миона Марковић
ЛОЈКО ЗОБАР: Никола Шурбановић / Иван Босиљчић
ТАЛИМОН: Милан Тубић
БУБУЉА: Никола Булатовић
ДАЛИБОГ: Милан Антонић/Петар Ђурђевић
МАКАР ЧУДРА: Душко Радовић
ДАНИЛО: Предраг Милетић
ОТАЦ ЗОБАР: Милан Босиљчић
СИЛАЂИ: Бранко Ђурић
НОНКА: Марија Круљ
СВЕТЛАНА: Јелена Арсић
ВЕРОЧКА: Милица Буразер
РУСАЛИНА: Ана Кораћ
ЈУЛИШКА: Барбара Милованов/Ивана Дубовац
БУЧА: Мирољуб Турајлија
ПОРУЧНИК: Милан Милосављевић
ПРОПЕРЦИУМ, ШВОБ: Марко Николић мл.
БАЛИНТ: Владан Савић
ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ: Александар Дунић
ЖЕНА ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ: Ана Симић/Наташа Балог
ИШТВАН: Бојан Гавриловић/Марко Богданић
БАЛИНТОВА ЖЕНА: Татјана Поповић
СУЂАЈЕ: Миња Петровић, Ксенија Репић, Митра Младеновић
Солисти хора: Мирјана Стојановић, Мирјана Недељковић
Солисти балета: Милан Громилић
Балет: Долорес Магделинић, Милица Павловић, Јелена Вуковић, Ива Пијетловић, Ивана Дубовац, Милица Тодоровић, Лидија Новаковић, Јована Јадранин, Алесксандра Маринковић, Софија Станковић, Олга Црносељански, Теодора Мартиновски, Анастасиа Античевић, Небојша Громилић, Игор Наумоски, Игор Грабовица, Сава Видицки, Стефан Ћалдовић, Ђорђе Макаревић, Бранко Митровић, Матија Вићентијевић, Данило Фатић.
Хор: Бојана Рачић, Биљана Пековић, Мирјана Недељковић, Миљана Радиновић, Сара Ристић, Нина Мијалковић, Катарина Калмар, Јован Николић, Воја Орлић, Душан Шида, Марко Богданић, Љубиша Динчић, Стефан Живановић, Бојан Гавриловић, Немања Николић, Алекса Станиловић, Петар Ђурђевић, Филип Чала, Филип Савић, Иља Фролов.
Оркестар: Јелена Димитријевић/Катарина Ковачевски (концертмајстор), Марија Ристић, Борис Матејић, Боривоје Спасојевић, Ана Тадић, Драгомир Маринковић, Катарина Касаткин, Даниела Станковић, Јована Томовић, Нина Брајковић, Иван Ранковић, Горан Маринковић/Војислав Јоцић, Катарина Поповић, Владимир Мандић, Зоран Ковачевски, Маја Хајдуковић/Александар Петковић, Младен Лукић, Михајло Богосављевић, Јована Бјеле, Ненад Ивовић, Ивана Павловић / Татјана Радуновић, Урош Ранковић, Војин Ненадовић, Дејан Стојадиновић, Никола Ђокић/Милош Бранисављевић.
Корепетитор солиста и хора: Татјана Николић, Корепетитор балета: Татјана Радуновић, Асистент костимографа: Јелена Милић Златковић, Асистент кореографа: Снежана Заблаћански, Инспицијент: Горан Томић, Суфлер: Светозар Удовички, Фотограф: Милош Кодемо/Далибор Тонковић, Дизајн плаката: Даниел Ђарматић
Техника: Помоћник директора за сценско техничке послове: Драган Лазић; Секретар технике: Осман Ајрулоски, Дизајн светла: Зоран Ђурић; Расвета: Бојан Јовановић, Небојша Илић, Небојша Сиљановић, Душан Зорић, Никола Ђурић; Дизајн тона: Иван Брусић, Зоран Мандић; Тон: Ненад Арнаут, Никола Илић, Павле Морача; Оператери сценске механике: Зоран Благојевић, Иван Мирковић; Мајстор сцене: Живорад Чубрило; Декоратери: Милош Богдановић, Горан Илић, Стефан Пахор, Бојан Љиљак, Дејан Апостоловић; Реквизита: Предраг Стевановић, Предраг Богојевић, Зоран Линц, Александар Шестовић; Шеф костимске опреме: Снежана Шимић; Кројачи: Зорица Кешељевић; Гардероба: Љиљана Спасић, Мирјана Ђурђевић, Гордана Живковић, Весна Шишковић, Софија Ликар, Дуња Стојилковић; Шминка: Снежана Мартинов, Маја Арсић, Јелена Смиљанић, Александра Павличевић, Маја Николић, Розалија Танасијевић; Транспорт: Дарко Лончар.
Сценска и костимска опрема реализована у радионицама Позоришта на Теразијама
Трајање представе: 2 часа и 30 минута (са паузом)
Сезона 2004./2005. / 237. премијера