Цигани лете у небо

//Цигани лете у небо
Цигани лете у небо2018-10-09T14:56:48+00:00

ГОРКИ И ЊЕГОВИ ЦИГАНИ

Младић који се звао Алексеј Максимовић Пјешков син сиромашног радника,сироче које је рано остало без оца, лађар, кувар, певач, скитница и самоук – имао је двадесет и четири године када је доспео у тамницу. Било је то 1892.године. Узевши тада псеудоним под којим га познаје светска литература, Максим Горки у тамници пише своју прву приповетку: Макар Чудра. Иако прва, ова приповетка која је “зрело штиво” и са занатске, и са тематске и са уметничке стране – послужиће много деценија касније, као основ за филм и мјузикл Цигани лете у небо. Приповетка је класичан образац “дупле експозиције”. Макар Чудра, Циганин, прича на обали мора, под ветром и таласима, о свом циганском сабрату Лојку Зобару и његовој љубави према лепој Циганки Ради. Макар Чудра је тема за себе, писац га скицира као профил снажне личности, тако да би и он сам могао да буде тема једне приче. Горки даје Макару улогу приповедача да би испричао зачудну историју једне љубави. Та историја је занимљив фабулативни рам за широку слику коју писац и његов јунак сликају пред читаоцем. Написана у Тифлису, у стану политичког изгананика Каљужног, објављена у двевном листу “Кавказ”, она стоји – хронолошки и уметнички – на челу свих изабраних и сабраних дела Максима Горког. Горкијеви Цигани носе у себи елементе романтичарских легенди које, међутим,приповедају пучки приповедачи.Њих аутор среће крај черги, у степама, за време лутања бескрајним просторима своје домовине Русије. У тим се новелама, затим, појављују и ликови скитница – “босјака”, у којима Горки открива високељудске квалитете, специфичну животну филозофију, често изражену у бројним афоризмима и сентенцама. Његови јунаци лишени су друштвених догми и лако прекорачују норме друштвеног понашања, управо зато што не зависе судбински од материјалних добара. Једном речју – они су слободни. Због таквих особина његових новела, Горког су у прво време сматрали представником руског модернизма, док се у вези са његовим ликовима најчешће спомињало Ничеово име. Најзад, несумљиво је једно: новелистички ликови Горког- Макар Чудра и старица Изергил, Лојко Зобар и прелепа Циганка Рада – јесу поносни, смели и снажни људи који су супростављени понизним, ропским и слабим. Такви ликови, такви људи и такви Цигани, само и могу “да лете у небо”. Земља је за њих претесна.

ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО

Мјузикл у режији Владимира Лазића

Музика: Јевгениј Дога
Адаптација: Ивана Димић
Кореограф: Крунослав Симић
Сценограф: Герослав Зарић
Костимограф: Снежана Шимић
Диригент: Александар Седлар
Фотограф: Милош Кодемо / Далибор Тонковић

Најлепше руске песме уз незаборавну кореографију Крунослава Симића у љубавној причи циганке и крадљивца коња…

Премијера: 17.04.2004.

УЛОГЕ:
Изергил – Љиљана Стјепановић
Рада – Милена Васић
Лојко Зобар – Иван Босиљчић
Талимон – Драган Вујић/ Милан Тубић
Бубуља – Никола Булатовић
Далибог – Милан Антонић
Макар Чудра – Душко Радовић
Данило – Веселин Стијовић / Предраг Милетић
Отац Зобар – Десимир Станојевић
Силађи – Бранко Ђурић
Нонка – Весна Шашић
Светлана – Душица Новаковић
Верочка – Снежана Јеремић / Ања Мит
Русалина – Ана Кораћ / Татјана Димитријевић
Јулишка – Барбара Милованов
Буча – Мирољуб Турајлија
Поручник – Милан Милосављевић
Проперциум, Швоб – Марко Николић мл.
Балинт – Владан Савић
Председник општине – Александар Дунић
Жена председника општине – Ана Симић
Пандур – Милан Босиљчић
Иштван – Бојан Гавриловић
Балинтова жена – Јелена Мит
Суђаје: Свјетлана Кнежевић, Ана Здравковић, Валентина Павличић

Солисти хора: Мирјана Јовановић
Солисти балета: Даница Араповић, Милан Громилић

Балет: Тамара Афанасијев, Долорес Магделинић, Јелена Вуковић, Елена Громилић, Ива Пјетловић, Славица Пенев, Небојша Громилић, Немања Наумоски, Игор Наумоски, Лидија Новаковић, Милош Митић, Игор Грабовица, Ивана Дубовац, Ђорђе Макаревић, Тара Томашић, Милица Тодоровић

Хор: Татјана Николић, Зорица Бошковић, Кристина Савић, Биљана Пековић, Јован Николић, Зоран Дороњски, Воја Орлић, Душан Шида, Марко Богданић, Љубиша Динчић, Александар Новаковић, Бојана Рачић, Татјана Матејић, Ивана Кларић, Мирјана Матић, Марко Пантелић, Милена Моравчевић, Хана Рамујкић, Ненад Поледица, Миљана Радиновић, Филип Чала и Стефан Живановић

Учествује и оркестар Позоришта на Теразијама.

Инспицијент: Горан Томић
Суфлер: Светозар Удовички

Улогу Раде играла је и Ивана Кнежевић.

Трајање представе: 2 часа и 30 минута (са паузом)

Галерија