Чикаго је један од најпопуларнијих бродвејских мјузикала у коме се преплићу страст, пожуда, сплетке, убиства, шоу бизснис и поткупљиве судије и адвокати. Овај висококвалитетни бродвејски хит кроз мноштво музичких хитова попут “Сав тај џез”, и низа експресивних и висококвалитетних кореографских нумера, на сатиричан начин говори о Америци из времена бурних двадесетих година прошлог века. Прича почиње када неостварена музичка глумица и певачица Рокси Харт, која сања о успеху на чикашким позорницама, убија свог љубавника. У затвору среће свог идола- славну Велму Кели. Њих две не презају ни од чега да би стигле до циља у чему им помаже изразито курумпирани адвокат Били Флин…

О “ЧИКАГУ”

Радња мјузикла ”Чикаго” одиграва се у истоименом озлоглашеном америчком граду двадесетих година 20. века. У средишту радње је неодољива плавуша Рокси, неостварена барска певачица и жена која је убила свог љубавника, зато што њу ”нико не сме да остави”! Дошавши у затвор упознаје познату барску певачицу, смеђокосу и заиста ”убиствену” Велму (која је убила своју сестру и свог мужа затекавши их у прељуби) – као и остале затворенице, углавном убице неверних мушкараца. Велму брани славни адвокат кога, приликом преузимања одбране занима само да ли окривљена има 5000 долара за његов хонорар. Када Рокси пристане на висину његовог хонорара, он крене у бескомпромисну манипулацију, како медија, тако и ње саме…

Мјузикл ”Чикаго”, иако на први поглед мрачног садржаја и оштрог и сатиричног осликавања стања у америчком друштву, је веома популаран код публике. Као разлог толиког успеха, наводе се, пре свега, одлична музика и кореографија Боба Фосија, као и његова изузетна режија, која нас у свет гангстерског Чикага уводи као у неки велики кабаре. Други разлог успеха лежи, вероватно, у години његове премијере. Наиме, седамдесете године донеле су грађанима Америке велико разочарење у ”амерички сан”, а откривањем истине о вијетнамском рату, на ”светлости позорнице” изнета је права слика о лицемерју америчког друштвеног морала. Трећи разлог је, де фацто, опчињеност публике фотогеничном сликом Чикага са препознатљивим гангстерским имиџом, који је привлачио публику неодољивим укусом ”забрањеног воћа: алкохола у време прохибиције и лудим проводима са женама ”сумњивог морала”.

Сама прича је истинита: она је настала онда када је репортерка ”Чикаго трибјуна”, Морин Вотникен, добила ексклузивно право на интервју са стриптизетом која је убила свог љубавника. На темељу тог интервјуа, новинарка је написала драмски комад ”Чикаго”, као школски задатак на предмету драмског писања, Универзитета у Јејлу. Драма је постављена на Бродвеју 1926. године, где је доживела 172 извођења, а касније је по њој два пута снимљен филм: прво неми (под називом ”Рокси Харт”), а затим и звучни са Џинџер Роџерс у главној улози.

Праву славу, заправо, мјузикл ”Чикаго” (који је постављен на Бродвеју 1975.), доживео је тек 1996. године, када је према оригиналној Фосијевој продукцији, поново изашао пред публику. Идуће године, овај мјузикл освојио је многе награде, а, између осталих, и 6 ”Тонија” (америчког позоришног ”Оскара”). И поред не тако давно снимљеног истоименог филма холивудске А продукције (Рене Зелвегер, Кетрин Зита Џонс и Ричард Гир) награђеног са шест награда америчке филмске академије, мјузикл ”Чикаго” се и данас непрекидно игра пред препуним гледалиштем на Бродвеју.

Галерија

ЧИКАГО

Мјузикл

Фред Еб/Боб Фоси/Џон Кендер

Премијера: 19. и 20. октобар 2006.

Режија: Кокана Младеновић
Превод, препев, драматург: Марија Стојановић
Диригент и оркестратор: Милан Недељковић
Кореограф: Мојца Хорват
Сценограф: Марија Калабић
Костимограф: Лана Цвијановић
Лектор: Радован Кнежевић

ИГРАЈУ:
ВЕЛМА КЕЛИ: Ивана Кнежевић
РОКСИ ХАРТ: Јелена Јовичић
ЕЈМОС ХАРТ: Милан Антонић/Никола Булатовић
БИЛИ ФЛИН: Драган Вујић Вујке/Иван Босиљчић
МАМА МОРТОН: Зинаида Дедакин / Душица Новаковић
МЕРИ СУНАШЦЕ: Елизабета Ђоревска
ЦЕРЕМОНИЈАЛ МАЈСТОР, НАРЕДНИК ФОГЕРТИ, ДОКТОР, МАРТИН ХАРИСОН: Мирољуб Турајлија
ЛИЗ: Милица Павловић
ЕНИ, КИТИ: Ана Маљевић
ЏУН: Катарина Громилић
ХУЊАКОВА: Наташа Балог / Тања Живковић
МОНА: Јелена Арсић
ФРЕД КЕЈСЛИ: Данијел Корша/Милан Тубић

Ансамбл: Јелена Арсић, Милица Павловић, Катарина Громилић, Елена Громилић, Тамара Иванчић, Лидија Новаковић, Ивана Дубовац, Милица Тодоровић, Милан Громилић, Небојша Громилић, Игор Наумоски, Немања Наумоски, Игор Грабовица, Стефан Ћалдовић, Бранко Митровић, Дејан Бошковић, Душан Шида.

Хор: Јелена Мит, Татјана Поповић, Зорица Бошковић, Биљана Пековић, Кристина Савић, Мирјана Недељковић, Милена Моравчевић, Бојана Симеон, Миња Петровић, Воја Орлић, Марко Богданић, Јован Николић, Стефан Живановић, Немања Николић, Душан Свилар, Александар Новаковић, Филип Чала, Бојан Гавриловић (алтернације: Татјана Николић, Миљана Радиновић, Сара Ристић, Нина Мијалковић, Наташа Рашић).

Оркестар: Ивана Ћетковић/Катарина Ковачевски (концертмајстор), Боривоје Спасојевић, Ана Краус, Александар Ружичић/ Јована Лазић, Иван Ранковић, Маја Хајдуковић, Александар Петковић, Горан Стојановић, Владимир Мандић, Зоран Ковачевски, Младен Лукић, Михаило Богосављевић, Војин Ненадовић, Дејан Стојадиновић, Урош Ранковић/Хрвоје Ивовић, Ивана Павловић/Мери Бојић Радојичић, Јована Бјеле, Желимир Васић, Милош Бранисављевић.

Асистент редитеља: Елизабета Ђоревска, Асистент кореографа: Снежана Весковић, Асистент костимографа: Мирна Илић, Корепетотор драме и  солиста: Владимир Вујовић, Корепетитор балета: Татјана Радуновић, Организатор: Бранислав Церовић, Инспицијенти: Јелена Николић, Суфлер: Горан Томић, Фотограф: Милош Кодемо/Немања Мишчевић.

Техника: Помоћник директора за сценско-техничке послове: Драган Лазић; Секретар технике: Осман Ајрулоски; Дизајн светла: Момчило Жиропађа; Светло: Бојан Јовановић, Златко Шакотић, Небојша Илић, Небојша Сиљановић; Дизајн тона: Бранислав Митић, Зоран Мандић, Тон: Ненад Арнаут, Никола Илић; Оператери сценске механике: Зоран Благојевић, Радомир Видосављевић; Мајстор сцене: Живорад Чубрило; Декоратери: Милош Богдановић, Зоран Гачић, Горан Илић, Стефан Пахор; Реквизита: Предраг Стевановић, Зоран Линц; Шминка: Снежана Мартинов, Маја Николић, Маја Арсић, Александра Павличевић, Розалија Танасковић, Сања Николић; Гардероба: Љиљана Спасић, Мирјана Ђурђевић, Гордана Живковић, Весна Шишковић, Драгана Козић, Снежана Бујановић; Шеф костима: Снежана Шимић; Кројачица: Зорица Кешељевић; Кројачки радови (женски): Вијолета Живанчевић, Атеље „Вики“, Кројачки радови (мушки): Драгутин Ђиновић, Обућа: Драган Јанковић; Израда шешира и оглавља: Снежана Пешић, Марија Тавчар; Вајарски радови: Дарко Кузмановић; Транспорт: Дарко Лончар, Урош Димић, Жељко Димић; Пиротехника: Мирко Божовић; Реквизитер оркестра: Александар Николајев.

Сценска и костимска опрема реализована у радионицама Позоришта на Теразијама

Трајање представе: 2 часа и 45 минута (са паузом)

Сезона 2006/2007.  /  244. премијера