У циљу прославе седамдесетогодишњице Међународног позоришног института, али и истицања мултикултуралног и интернационалног језика какав је језик уметничке игре, Комитет Светске алијансе за игру при Међународном позоришном институту у оквиру Унеска (UNESCO), изабрао је чак пет аутора посланице за Светски дан игре 2018. године. Сваки од ових аутора представља по један од пет континената под окриљем ове светске организације. Поруку испред европског огранка Светске алијанске уметничке игре (WDA ITI UNESCO) за 2018. годину шаље чувени израелски кореограф Охад Нахарин, и она гласи:
„Игра је о настојању да будете у покрету! О ослушкивању домашаја сензација и препуштања том ослушкивању да постане гориво наших осећања, форме и садржаја.
Да, ми заувек морамо запамтити одакле долазимо. Када ме питају о чему се ради у мојим делима, ја прво одговарам да је реч о њима самима. О томе како се сви елеменати сусрећу да би креирали наратив. Говор игре саздан је од звука, посебности, коришћења експлозивне моћи. Истраживања покрета, организације и структуре. Смејање нама самима, брзина, претеривање и умањивање, веза између задовољства и напора, и збир свих лудила, страсти и маште самих играча, до чистог облика.
У свом најбољем тренутку, игра је увек узвишена, чак и онда када је далеко од савршене. Ми се морамо одупрети конзервативном и конвенционалном схватању које је укорењено у многим облицима играчког образовања и вежбања, и препустити позицију старих идеја, неким новим и бољим мислима. И никада не смемо заборавити да помало заиграмо, свакога дана. И увек се морамо сетити да помало заиграмо, свакога дана… и никада испред огледала.“

Охад Нахарин је рођен 1952. године у Мизри, Израел. Његова мајка је кореограф, педагог игре и инструкторка Фелденкраисове методе, а његов отац је био глумац и психолог. Упркост недостатку формалног образовања, Нахарин се придружио Компанији Батшхева 1974. године. Током прве сезоне, гостујући кореограф Марта Грем га је позвала да се придружи њеној компанији у Њујорку. Између 1975. и 1976. године, Нахарин је похађао Школу америчког балета, био студент Џулијард универзитета, и пратио часове Меги Блек и Дејвида Хауварда. Затим се током једне сезове придружио Бежаровом Балету XX века у Бриселу, да би се вратио у Њујорк 1979. године и направио свој кореографски првенац у студију Казуко Хирабајиши. Од 1980. до 1990. године, Нахарин је постављао своје радове у Њујорку и иностранству, укључујући комаде за Компанију Батшева, Компанију Кибуц и Холандски плесни театар. Истовремено, радио је са својом првом супругом Мари Каџиваром и групом играча у Њујорку. Нахарин и Каџивара су сарађивали све до њене смрти 2001. године. Године 1990. Нахарин је постављен за уметничког директора Компаније Батшева, а исте године је основао подмладак главне трупе – Батшева ансамбл. Од тог времене је креирао преко тридесет радова за обе компаније. Поред свог сценског деловања, Нахарин је развио и иновативни језик покрета Гага, заснован на истраживању повећања сензације и маште, кроз који се стиче свест о форми, проналазе нови обрасце кретања и превазилазе познате границе. Гага је свакодневни тренинг његових играча и глобално распрострањена техника међу професионалцима и аматерима у игри. Нахарин се током детињства бавио музиком, тако да је касније наставио да свој кореографски рад прожима јединственим музичким даром. Сарађивао је са израелском рок групом „„The Tractor’s Revenge“ („Кир“, 1990), композиторима Авијем Балелијем („Анафаза“, 1993), Ивријем Лидером („З/на“, 1995) и Гришом Лихтенбергером (“Последње дело“, 2015). Под псеудонимом Максим Варат, компоновао је музику за „МАКС“ (2007) и монтирао и миксовао нумере за филмове филмове „Mamootot“ (2003), „Hora“ (2009), „Sadeh21″ (2011), „Рупа“ (2013), „Последње дело“ (2015) и „Венецуела“ (2017). Нахаринов рад такође је приказан у неколико филмова. У документарцу „Изван фокуса“ из 2007. године, режисер Томер Хејман снимио је процес рестаурације комада „Декаденс“ за трупу Cedar Lake balet. Године 2015, Браћа Хејман објављују свеобухватни документарни филм о Нахарину, „Господин Гага“, на велико одушевљење критике и публике. Грађанин и Израела и САД, Нахарин тренутно живи у Израелу са супругом, играчицом и костимографкињом Ери Накамуром њиховом ћерком Ногом.

фото: vojta brtnický