„Тражим да сала буде на Теразијама. Хумористичко или булеварско позориште, које недостаје Београду, мора бити тамо где људи убијају време, а ми им онда понудимо смешно убијање самоће!“

Овим речима Радивоја Лоле Ђукића започиње историја Позоришта на Теразијама пре 70 година. Основано као Хумористичко позориште 23. децембра 1949. године, позориште је кренуло са радом у импровизованим околностима као подстанар биоскопа „Београд“ а прва премијера била је Нушићева комедија Др (1951). Првих двадесет година рада, репертоар су чиниле претежно комедије и оперете, што позоришна критика и културна јавност тог времена није дочекала са одобравањем, већ је наставила игнорантски однос према ономе што је убрајано у „лаке“ позоришне жанрове.

Неколико година од оснивања, појавила се амбиција да ово позориште не буде само хумористичко, већ и театар озбиљних уметничких амбиција. Тако 1954. године мења име у Београдска комедија, и свој репертоарски курс окреће ка насловима из светске комедиографије. Фузијом са Београдским драмским позориштем 1959. године створено је Савремено позориште са две сцене – на Теразијама и на Црвеном крсту. Савлађавајући све проблеме и недоумице које је то спајање произвело, постављане су представе које се могу сматрати прелазним облицима на путу ка великом америчком мјузиклу. Оклахома (1966) представља преломну тачку на теразијском репертоару, а премијере које су уследиле – Прича из западног кварта (1968) и Пољуби ме Кејт (1969) само су потврдиле ову тенденцију окретања ка музичком позоришту.  Појам музикла није се још био усталио у нашој жанровској класификацији, ипак реакција публике одушевљено је прихватала сваку наредну премијеру. У марту 1975. године донета је одлука да се позоришта раздвоје на Београдско драмско позориште и Позориште на Теразијама, како и данас позориште носи име. Због темељне реконструкције зграде, представе су од 1991. године извођене на сцени УК „Вук Караџић“, а 2005. године позориште се вратило кући. Данас, Позориште на Теразијама је једино музичко позориште у региону које је добило лиценцу за извођење најпознатијих светских наслова попут мјузикала Чикаго, Цигани лете у небо, Кабаре, Бриљантин, Продуценти, Mamma mia!, Фантом из Опере. Настављена је и традиција постављања мјузикла на домаћи текст (Маратонци трче почасни круг, Зона Замфирова, Главо луда, Мистер долар…)

Након бројних лутања, репертоарског и просторног, носећи се са изазовима друштвено-политичких околности у ком је настало и развијало се, критикама и очекивањима стручне јавности и публике не ретко на врло супротним странама, Позориште на Теразијама је стекло свој идентитет и постало установа високог потенцијала и уметничких достигнућа. „Горка пилула умотана у шећерну вуну“, како је својевремено редитељ Кокан Младеновић описао мјузикл Чикаго, могло би бити становиште сагледавања репертоара свих ових година.

Након 286. премијера, теразијски ансамбл се уз много напора профилисао као једини који се континуирано бави музичко-сценским облицима. Позориште на Теразијама дочекује јубиларну 70. сезону са великим амбицијама и потенцијалом спремно да са сваком наредном премијером потврди свој статус – да је позоришта спектакла!

Позориште на Теразијама стекло је уметничко достојанство, то годинама омиљено позориште своје средине и специфичне публике која је тражила у театру доживљај. Како живимо као добри суседи под истим кровом, на истој адреси (Позориште на Теразијама и дирекција Битефа), сваког првог у месецу током позоришне сезоне угледам импресиван ред пред касом позоришта. На укусно дизајнираним плакатима у витринама најчешће пише: „За представу ту и ту нема улазница“.

(Јован Ћирилов)

Конференција за новинаре поводом јубиларне сезоне

У уторак 19. новембра у Позоришту на Теразијама одржана је конференција за новинаре поводом  70. јубиларне сезоне и представљања визуелног идентитета кампање која је креирана посебно за ову прилику.

Присутне новинаре и сараднике на почетку је поздравио директор позоришта Александар Ђаја који је истакао да ово позориште дочекује јубиларну сезону са великим амбицијама и уметничким потенцијалима спремно да са сваком наредном премијером потврди свој статус позоришта спектакла и публици да увек и без остатка оно највредније- своје срце.

Један од најпознатијих познавалаца музичког театра и редитељ чувеног мјузикла „Оклахома“ Светозар Рапајић, осврнуо се на историјат Позоришта на Теразијама и закључио да је ово ретко, ако не и једино репертоарско музичко позориште које има сталне ансамбле, тринаест различитих наслова на репертоару које изводи из вечери у вече. „Мјузикл захтева много рада,  математичку прецизност и велику харизму. Ако није на јако високом нивоу, он губи смисао.“

Права је посластица радити за балкански Бродвеј. Драго нам је да смо део јубилеја ове куће. Евидентно је да се Позориште на Теразијама труди да увек понуди нешто ново и свеже. Представили смо ово трајање од седам деценија само као стартну позицију са погледом у будућност“- изјавила је Јасмина Николић, представница маркетиншке агенције „New moment“ која је пружила подршку у стварању новог визуелног идентитета кампање.

На самом крају, присутнима се обратио и Момчило Бајагић Бајага, који је већ сарађивао са Позориштем на Теразијама на представи „Женидба и удадба“. Овог пута ће се по његовим песмама радити нови мјузикл а на текст Стевана Копривице. Премијера је планирана за пролеће 2020. године.