„Tražim da sala bude na Terazijama. Humorističko ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće!“

Ovim rečima Radivoja Lole Đukića započinje istorija Pozorišta na Terazijama pre 70 godina. Osnovano kao Humorističko pozorište 23. decembra 1949. godine, pozorište je krenulo sa radom u improvizovanim okolnostima kao podstanar bioskopa „Beograd“ a prva premijera bila je Nušićeva komedija Dr (1951). Prvih dvadeset godina rada, repertoar su činile pretežno komedije i operete, što pozorišna kritika i kulturna javnost tog vremena nije dočekala sa odobravanjem, već je nastavila ignorantski odnos prema onome što je ubrajano u „lake“ pozorišne žanrove.

Nekoliko godina od osnivanja, pojavila se ambicija da ovo pozorište ne bude samo humorističko, već i teatar ozbiljnih umetničkih ambicija. Tako 1954. godine menja ime u Beogradska komedija, i svoj repertoarski kurs okreće ka naslovima iz svetske komediografije. Fuzijom sa Beogradskim dramskim pozorištem 1959. godine stvoreno je Savremeno pozorište sa dve scene – na Terazijama i na Crvenom krstu. Savlađavajući sve probleme i nedoumice koje je to spajanje proizvelo, postavljane su predstave koje se mogu smatrati prelaznim oblicima na putu ka velikom američkom mjuziklu. Oklahoma (1966) predstavlja prelomnu tačku na terazijskom repertoaru, a premijere koje su usledile – Priča iz zapadnog kvarta (1968) i Poljubi me Kejt (1969) samo su potvrdile ovu tendenciju okretanja ka muzičkom pozorištu.  Pojam mjuzikla nije se još bio ustalio u našoj žanrovskoj klasifikaciji, ipak publika je oduševljeno prihvatala svaku narednu premijeru. U martu 1975. godine doneta je odluka da se pozorišta razdvoje na Beogradsko dramsko pozorište i Pozorište na Terazijama, kako i danas pozorište nosi ime. Zbog temeljne rekonstrukcije zgrade, predstave su od 1991. godine izvođene na sceni UK „Vuk Karadžić“, a 2005. godine pozorište se vratilo kući. Danas, Pozorište na Terazijama je jedino muzičko pozorište u regionu koje je dobilo licencu za izvođenje najpoznatijih svetskih naslova poput mjuzikala Čikago, Cigani lete u nebo, Kabare, Briljantin, Producenti, Mamma mia!, Fantom iz Opere. Nastavljena je i tradicija postavljanja mjuzikla na domaći tekst (Maratonci trče počasni krug, Zona Zamfirova, Glavo luda, Mister dolar…)

Nakon brojnih lutanja, repertoarskog i prostornog, noseći se sa izazovima društveno-političkih okolnosti u kom je nastalo i razvijalo se, kritikama i očekivanjima stručne javnosti i publike ne retko na vrlo suprotnim stranama, Pozorište na Terazijama je steklo svoj identitet i postalo ustanova visokog potencijala i umetničkih dostignuća. „Gorka pilula umotana u šećernu vunu“, kako je svojevremeno reditelj Kokan Mladenović opisao mjuzikl Čikago, moglo bi biti stanovište sagledavanja repertoara svih ovih godina.

Nakon 286. premijera, terazijski ansambl se uz mnogo napora profilisao kao jedini koji se kontinuirano bavi muzičko-scenskim oblicima. Pozorište na Terazijama dočekuje jubilarnu 70. sezonu sa velikim ambicijama i potencijalom spremno da sa svakom narednom premijerom potvrdi svoj status – da je pozorišta spektakla!

Pozorište na Terazijama steklo je umetničko dostojanstvo, to godinama omiljeno pozorište svoje sredine i specifične publike koja je tražila u teatru doživljaj. Kako živimo kao dobri susedi pod istim krovom, na istoj adresi (Pozorište na Terazijama i direkcija Bitefa), svakog prvog u mesecu tokom pozorišne sezone ugledam impresivan red pred kasom pozorišta. Na ukusno dizajniranim plakatima u vitrinama najčešće piše: „Za predstavu tu i tu nema ulaznica“.

(Jovan Ćirilov)

Konferencija za novinare povodom jubilarne sezone

U utorak 19. novembra u Pozorištu na Terazijama održana je konferencija za novinare povodom  70. jubilarne sezone i predstavljanja vizuelnog identiteta kampanje koja je kreirana posebno za ovu priliku.

Prisutne novinare i saradnike na početku je pozdravio direktor pozorišta Aleksandar Đaja koji je istakao da ovo pozorište dočekuje jubilarnu sezonu sa velikim ambicijama i umetničkim potencijalima spremno da sa svakom narednom premijerom potvrdi svoj status pozorišta spektakla i publici da uvek i bez ostatka ono najvrednije- svoje srce.

Jedan od najpoznatijih poznavalaca muzičkog teatra i reditelj čuvenog mjuzikla „Oklahoma“ Svetozar Rapajić, osvrnuo se na istorijat Pozorišta na Terazijama i zaključio da je ovo retko, ako ne i jedino repertoarsko muzičko pozorište koje ima stalne ansamble, trinaest različitih naslova na repertoaru koje izvodi iz večeri u veče. „Mjuzikl zahteva mnogo rada,  matematičku preciznost i veliku harizmu. Ako nije na jako visokom nivou, on gubi smisao.“

Prava je poslastica raditi za balkanski Brodvej. Drago nam je da smo deo jubileja ove kuće. Evidentno je da se Pozorište na Terazijama trudi da uvek ponudi nešto novo i sveže. Predstavili smo ovo trajanje od sedam decenija samo kao startnu poziciju sa pogledom u budućnost“- izjavila je Jasmina Nikolić, predstavnica marketinške agencije „New moment“ koja je pružila podršku u stvaranju novog vizuelnog identiteta kampanje.

Na samom kraju, prisutnima se obratio i Momčilo Bajagić Bajaga, koji je već sarađivao sa Pozorištem na Terazijama na predstavi „Ženidba i udadba“. Ovog puta će se po njegovim pesmama raditi novi mjuzikl a na tekst Stevana Koprivice. Premijera je planirana za proleće 2020. godine.

Rekli su o nama

“Moj odnos sa Pozorištem na Terazijama je započeo jazz dance radionicama, a onda sam upitan da režiram mjuzikl “Kabare”! Moje srce je uvek dirnuto potrebom da radim i uđem duboko u priču i stilove koje nudim izvođaču. Radost i otkriće oslikavaju moja iskustva. Ne nalazim razliku između izvođača u Srbiji i na Brodveju! Svi smo ljudi koji teže da istražuju svet pozorišta i života. U Pozorištu na Terazijama, talenat i ljudi su prvoklasni. Ukoliko se ukaže prilika da ponovo dođem, otrčao bih i ostavio sve zbog te prilike!”

Čet Voker, reditelj, koreograf i dobitnik Tony nagrade

„Pozorište na Terazijama jedinstveno je po svom žanru, po svojoj istančanoj profilisanosti. Mjuzikl kao najteža pozorišna kategorija budi kod stvaralaca najbolje kreativno, a kod publike jasno definisani teatar u koji hrle. Taj poseban spoj drame i muzike u svima nama, sa obe strane teatarske rampe, izaziva veliko uzbuđenje i svaki poklon nakon odigranih predstava pretvara u zajedničku veliku radost učesnika i gledalaca. Zato Pozorište na Terazijama već sedamdeset godina radi, živi i stvara na opštu sreću svih nas!“

Jug Radivojević, reditelj

“Od svog osnivanja, 1949. godine, Pozorište na Terazijama više puta je menjalo svoje ime, od Humorističkog pozorišta, preko Beogradske komedije i Teatra T do Pozorišta na Terazijama, ali repertoarsku politiku nikada nije menjalo. Od početka su ovde isključivo igrane komedije i mjuzikli, sa jasnim ciljem zabavljanja publike. Na ovoj sceni su režirali Josip Kulundžić, Marko Fotez, Ljubiša Ristić, Jagoš Marković. Negovana je klasična i savremena, domaća, kao i strana komediografija. Pored osnovnog cilja zabavljanja publike, njihove predstave su čuvale naše dramsko nasleđe, dajući publici priliku da spoznaje nerđajući sjaj klasika. Danas je to jedino pozorište u Srbiji koje ima čvrstu repertoarsku politiku, usmerenu na mjuzikle. Publika tačno zna šta može da očekuje, što nije slučaj ni sa jednim drugim našim teatrom, zbog čega potpuno opravdano, u svakom smislu, neprestano puni salu.”

Ana Tasić, teatrolog i pozorišni kritičar

“Trudim se da kao autor ispratim sva premijerna izvođenja predstave „Brodvejske vragolije“ širom sveta. Beogradsko izvođenje ovog mjuzikla ostavilo je jak utisak na mene! Određena scenska rešenja sam videla po prvi put i to mi je bilo otkriće. A orkestar zvuči neverovatno! Imala sam utisak kao da sam na Brodveju!“

Lisa Lambert, autor muzike i stihova mjuzikla „Brodvejske vragolije“

„Pozorište na Terazijama je jedno od najradosnijih i svakako najkomplikovanijih pozorišnih mehanizama sa kojim jedan reditelj može da se sretne. Ne postoji veći izazov za maštanje i pozorišno igranje nego li sa desetinama talentovanih glumaca, plesača, muzičara, i svih ostalih koji su uključeni u proces stvaranja mjuzikla. Ja sam na Terazijama režirao pet puta i svaki od tih procesa je bio izuzetno uzbudljiv i doneo rezultat na koji sam na kraju bio ponosan. Mi smo pokušali da promenimo stereotipe o domaćim mjuziklima i da iz muzičkih revija iskoračimo u visoke standarde brodvejskih mjuzikala. Ponosan sam što su naši najviši dometi rezultat tog specifičnog spoja našeg mentaliteta, talenta i duhovitosti i onoga što jeste najveći izvođački standard u mjuziklu!“

Kokan Mladenović, reditelj

“Činjenica je da Pozorište na Terazijama nije nastalo kao muzičko pozorište već da je tokom svog života postepeno prelazilo u muzičke vode, da bi nakon 2000. godine koncept programske politike i repertoara definitivno i u potpunosti bio formiran u tom pravcu. Ono što je svakako važno napomenuti je da se u proteklih petnaest godina dokazala potpuna ispravnost ovog koncepta i pozorište se razvilo u regionalnog lidera u svom žanru. Brojna gostovanja i na pozorišnim ali i na muzičkim festivalima, kao i osvojene nagrade potvrda su ispravnosti ovakve programske politike. Da je išlo lako, nije … Trebalo se izboriti sa generalnim pristupom pozorišnog sveta i kritike da je mjuzikl „laki“ žanr, da jednostavno ne predstavlja deo „ozbiljnog“ pozorišnog života. Neću zaboraviti indignaciju sa kojom je žiri Sterijinog pozorja odbio raspravu o eventualnom nagrađivanju jedne naše predstave tvrdeći da je to pozorište trećeg reda, da bi samo par godina kasnije jedna druga predstava postala apsolutni pobednik (sedam nagrada) istog tog Pozorja.

Ono što je za mene još važnije je to da se obe predstave i dalje igraju pred rasprodatim salama. I tu smo došli do, za mene, ključne tačke u životu Pozorišta na Terazijama – do publike. One koja već skoro dvadeset godina svako veče dupke puni salu i na nogama dočekuje krajeve naših predstava. Verujem da je pozorište u protekle dve decenije u potpunosti pronašlo svoj identitet te da nema sumnje da će se u budućnosti kretati u istom smeru  imajući pre svega na umu brojan i ozbiljan auditorijum koji ga kontinuirano prati, kao i činjenicu da se u potpunosti etabiliralo u zemlji i regionu.”

Mihailo Vukobratović, reditelj i direktor pozorišta (2000-2013)

„Manifestna forma Pozorišta na Terazijama je mjuzikl. Do sada je dvadesetak licencnih naslova bilo na mom pultu. Desetinu njih sam po dozvoli autora i orkestrirao i mogu samo da posvedočim sledeće: raditi u Pozorištu na Terazijama je zaista iskustvo zlata vredno koje razvija sve potencijale jednog čoveka koji se profesionalno bavi muzikom, ali i zahteva od njega veoma raznorodne veštine, lične i profesionalne karakteristike koje bi morale biti spremne na ekstremni napor. Ipak, sve je lakše kada se kolege zaista dobro poznaju. Tačno znate kako ko diše i već tada, iako još uvek na papiru, jasno čujem kako će kompletna partitura zvučati. Kvalitetan i dugotrajan odnos sa kolegama, rađa kvalitet višeg reda. Dosadašnje iskustvo čini terazijski ansambl veoma sposobnim, za koji ne postoji prepreka koja se ne može preskočiti ili kojoj se ne može doskočiti.“

Milan Nedeljković, dirigent i orkestrator Pozorišta na Terazijama

„Jubilej uspešnog ansambla koji svakodnevno, decenijama, puni pozorišnu salu, jeste razlog za veliku radost svih nas, ali, takođe jeste i obaveza da nastavimo rad sa podjednakom predanošću. Pozoršte na Terazijama se može pohvaliti izvrsnim horskim i orkestarskim ansamblom, čiji članovi su istaknuti samostalni umetnici i solisti. Podrazumeva se da  glumci u mjuziklu poseduju odlične vokalne sposobnosti. O kvalitetu zajedničkog muziciranja govore apaluzi publike, neretko stajaće ovacije, kao i stručne kritike. Ovakvi uspesi ne bi bili mogući bez visoke stručnosti svih muzičara u orkestru i horu, kao ni bez jedinstvene pozitivne, kreativne atmosfere po kojoj je Pozorište na Terazijama veoma poznato. Stručna mišljenja uvek ističu maksimalnu posvećenost i entuzijazam svih aktera, koji se, dakako, nepogrešivo prenose na publiku. Retko ko od umetnika ima priliku da se pohvali činjenicom da učestvuje u jednoj predstavi više stotina puta. Moje je veliko zadovoljstvo što od studentskih dana dirigujem predstavu „Neki to vole vruće“ i što svih ovih godina slušam talase burnog smeha iz gledališta. Ova predstava je na izvestan način pratila moje umetničko stasavanje.“

Vesna Šouc, dirigent i rukovodilac muzičkog sektora Pozorišta na Terazijama 

„Sama činjenica da je nešto jedino, stavlja nas u poziciju da se prema tome odnosimo kao prema nečemu voljenom. Koliko smo puta nekome rekli „Jedino moje“?! To je znak velike ljubavi. A tu ljubav osećam sve vreme provodeći u ovom jedinom muzičkom pozorištu na Balkanu. Osećala je to i naša publika koja je sa nama prolazila sve teške i divne trenutke.  Ne mogu se oteti i osećaju da ulaskom u 70. godinu pozorišta ulazimo i u 30. godinu igranja predstave „Neki to vole vruće“. Skoro pola životnog veka ove kuće. Srećno i dugovečno kao omaž našoj velikoj Soji Jovanović. E, pa, jedino moje, jedino što želim je da traješ što duže tako jedinstveno! Srećan ti 70. rođendan, jedino naše!“

Rade Marjanović, glumac

„U ovom pozorištu smo vrlo uživali, iako nije bilo lako! Živeli smo tamo. Jako smo se voleli i zajednički doprinosili svemu, jer predstave su bile najvažnije! Poštovali smo jedni druge, postojala je umetnička etika, a dostojanstvo se nikada nije prodavalo. Dolazila sam prva, a odlazila poslednja. To se tada zvalo „zvezda“. Ja nikada nisam trčala na sto metara, ali sam trčala maraton. I zbog toga sam mogla da igram i 23 predstave u jednom mesecu! Kada odem u inostranstvo, prvo idem da gledam muzičke predstave. Jer to je univerzalni jezik koji razumem. Sa muzičke predstave nikada nisam izašla očajna, već ozarena i uverena da mogu da uspostavim kontakt sa drugom generacijom. U ovom pozorištu su najlepše premijere na svetu. Sam taj duh mora da se očuva. Nadam se da će Pozorište na Terazijama imati odličan kadar, da ih uči veštini i životu. A najvažnije zajednici. Ne postoje četiri ansambla, već samo jedan koji doprinosi radosti. Jer ovaj vek je vek proizvoljnosti, sećanja su relativna. Ja se držim ipak svog srca!“

Tanja Bošković, glumica

“Poznati svetski naslovi su mahom zaštićeni strogim ugovorima koji zahtevaju poštovanje licence.  Područje koje je dobrim delom oslobođeno te restriktivnosti, jeste prepevavanje songova. Tu se od dramaturga zahteva ne samo posedovanje svesti o celini ili detalju, već i da pronađe odgovarajući jezički kontekst. Da poštuje metriku, kreira rimu ili adekvatne metafore. Važno je kreirati iluziju da su stihovi baš pisani na zadate note, kao da ih publika nikada ranije nije čula u originalnoj verziji, da se pogodi smisao, a da se istovremeno sačuva njihova autentičnost. Iako je svaki naslov specifičan sam po sebi, najkomplikovaniji za rad bio je “Fantom iz Opere”, a u “Mamma Mia!”, kao najpoznatijem jukebox mjuziklu, cilj je bio naći meru. Predstava “Producenti” prepoznatljiva je po cinizmu pisca Mela Bruksa, i predstavljala je veliki izazov.

Mjuzikl je žanr koji je težak i iznova mora da se dokazuje. Da uverava publiku da nije u pitanju samo “laka nota”. U tome i jeste važnost ovog muzičkog pozorišta.”

Slobodan Obradović, dramaturg

„Poznato je da pozorišta u svetu žele da naglase svoj vizuelni identitet oslikanim zavesama ili posebnim materijalima. To kod nas nije previše prisutno… uglavnom je pliš, a razlika je jedino u boji. E, ovde se htelo nešto drugo. Dolazimo već u vremenski tesnac, treba da isporučimo svečanu zavesu, a odluke o boji i izgledu nema. Tadašnja uprava pozorišta, arhitekte i izvođači imaju različite predloge, ali centralni grb je već usvojen i arabeska čitave zavese. Budžeti su veliki i zavise od količine veza i slikanja, ali sve vreme stoji sumnja da se tu predlaže nešto što je skupi hir. A onda, svi nabrojani i predstavnik Grada odlaze u Gerriets,  fabriku na granici Francuske i Nemačke, od kojih će se naručiti zavesa u mogućem budžetu. Nad glavama u njihovom izložbenom prostoru vise uzorci zavesa iz Metropolitena, Japanske opere i drugih pozorišta. Zavesa Japanske opere je tamno akvamarin plava sa bordurom od Svarovski kristala. Suočeni sa nekom drugom stvarnošću, koja nema finansijske brige, naše „DA“ da Pozorište na Terazijama treba da razbije monotoniju naših jednobojnih pliševa, bilo je sada konačno. Odabrana tehnika kombinacija veza i oslikavanja, bila je finansijski najprihvatljija. To je ta originalna verzija zavese, po crtežima Arh. Drinjakovića, apsolutno jedinstvena.“

Olivera Mitrović, direktor „Svetlost teatra“, izvođača scenske tehnologije prilikom rekonstrukcije Pozorišta na Terazijama